Foto: Stefana Savić
Da li bi smanjenje ili ukidanje PDV-a doprinelo, ako ne smanjenju, a ono bar sporijem rastu cena hrane? Ovo je pitanje na koji mnoge zemlje u Evropi traže odgovor s obzirom da je hrana pored energije glavni pokretač inflacije.
Dok je u evrozoni energija glavni motor rasta cena, u Srbiji je to baš hrana. Prema poslednjim objavljenim, septembarskim podacima o inflaciji cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su za 20,4 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Otud su predstavnici Narodne stranke u Skupštini Srbije na raspravi o rebalansu budžeta postavili zahtev da se PDV na osnovne životne namirnice smanji sa 10 na jedan odsto i pri tome predlažu da se uvede porez na ekstraprofit trgovcima kako smanjenje poreza ne bi mogli da iskoriste za povećanje marži.
Ministar finansija Siniša Mali je ovaj predlog nazvao populističkim.
On je, pozivajući se na primer Hrvatske, naveo da i u slučaju smanjenja PDV-a hrana ipak poskupljuje, a budžet ostaje uskraćen zbog smanjenja prihoda od tog poreza.
„Mi vodimo odgovornu ekonomsku politiku. Naše mere su ozbiljne, kontrolišemo cene šećera, mesa, mleka i time čuvamo životni standard i obuzdavamo inflaciju, a i cene goriva držimo pod kontrolom“, poručio je Mali.
Većina evropskih zemalja smanjila je poreze i akcize na energente, pre svega na gorivo i prirodni gas, ali neke od njih kao što su Poljska i Hrvatska su krajem prošle i početkom ove godine smanjile ili čak oslobodile poreza osnovne životne namirnice.
Primer iz Hrvatske pokazuje da su cene hrane i pored toga nastavile da rastu.
Jelena Žarković, profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, podseća na pokušaj od pre više od decenije da se bebi oprema oslobodi PDV-a.
„Čim su najavili tu meru cene su odmah skočile. Kasnije su pristupili povraćaju PDV-a. Osnovni razlog je što ne možete da sprečite proizvođače i trgovce da prisvoje to smanjenje poreza. Možda bi mogli da pokušate nekim administrativnim merama, da zabranjujete poskupljenja, ali za to treba velika administracija, kontrole“, ističe Žarković.
Ona ukazuje da je dobar deo inflacije psihološki.
„Nisu svima toliko povećani troškovi koliko oni podižu svoje cene. Sada svi hoće da prigrabe što više za sebe. Osim toga prehrambeni proizvodi su uglavnom na nižoj stopi PDV-a pa je pitanje koliko bi njeno smanjenje zaista imalo i efekta“, napominje ona.
I Božo Drašković, profesor na fakultetu Futura, ističe da nema garancija kako će proizvođači i trgovci reagovati na smanjenje PDV-a.
„S obzirom na to da je elastičnost tražnje za ovom robom mala proizvođači mogu lako da ne prenesu smanjenje poreza na potrošače, već ga podele sa trgovcima. U najboljem slučaju mogu mali deo smanjenja PDV-a da podele sa kupcima, a veći deo da zadrže. Posebno jer je kod nas tržište proizvodnje ključnih prehrambenih proizvoda monopolizovano ili kartelizovano. S druge strane veliki trgovci lanci su u stranim rukama i pogušili su male domaće trgovce“, ukazuje Drašković.
On objašnjava da država na dva načina može da interveniše kada je rast cena previsok za deo stanovništva sa niskim prihodima.
Prvi je pomenuto smanjenje PDV-a koje bi trebalo teoretski da dovede do smanjenja ili usporavanja rasta cena, ali od njega imaju koristi svi, i oni sa visokim i oni sa niskim prihodima.
„Drugi način je da država iz budžeta izdvaja za socijalna davanja određenim ugroženim grupama stanovništva. Time bi se kompenzovali inflatorni udari. Problem je što je država do sada davala svima jednako, linearno i bogatim i siromašnima. To ukazuje da je država lenja i neorganizovana“, zaključuje on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
