Stručnjaci o preporukama ministarstva za štednju struje: Mere da budu obavezne, a ne preporučene

Podešavanje bojlera za pripremu tople vode samo kada je potrebna, držanje termostata istog na temperaturi zagrevanja do 60 stepeni, postavljanje temperature frižidera na četiri stepena, a zamrzivača na -18 stepeni, korišćenje sunca što više za osvetljenje, kao i za zagrevanje prostora u grejnoj sezoni, a tokom noći spuštanje roletne i navlačenje zavesa samo su neke od preporuka za građane kako da uštede na korišćenju energije.

Ministarstvo savetuje i da se nikako ne pokrivaju grejni elementi. Nisu izostali ni saveti za one koji kuvaju. Preporuka je da se kuva u zatvorenoj šerpi, ni manjoj ni većoj od grejne površine ringle.

– Ako smanjite temperaturu čim voda proključa uštedećete čak 60 odsto električne energije. Ukoliko nemate ekspres lonac, ne bi bilo zgoreg da ga nabavite, jer se u njemu vreme kuvanja i utrošena električna energija smanjuju za dva do tri puta. Što manje otvarajte rernu ako nešto pečete i isključite je 10 minuta pre kraja pečenja – preporučuju nadležni iz Ministarstva rudarstva i energetike.

Između ostalog, kaže se i da treba gasiti svetla u sobama u kojima se ne boravi kao i da se velike uštede mogu ostvariti zamenom običnih sijalica sa užarenim vlaknom LED i metal-halogenim sijalicama. Ove sijalice troše i do 10 puta manje energije od običnih. Računar treba isključiti nakon završetka rada na njemu kao i punjače baterija iz utičnica. Treba redovno menjati filtere na grejnim uređajima, isključiti dekorativnu rasvetu na stambenim zgradama i porodičnim kućama.

Što se tiče temperatura koje Ministarstvo rudarstva i energetike preporučuje u zatvorenom prostoru, one se kreću od 18 stepeni celzijusa za prostorije u kojima spavamo i 20 do 21 za ostatak stana ili kuće. Ukoliko se tokom dana duže ne boravi u nekoj prostoriji temperatura se može smanjiti na 16 stepeni, a ako se ide na putovanje i slično dovoljno je i 10.

Resorno ministarstvo preporučuje i da se obrati pažnja prilikom kupovine uređaja na njihove energetske oznake.

U firmama, a naročito javnim preduzećima predloženo je da se maksimalno koristi dnevno svetlo, kao i da se radne površine postave tako da optimalno koriste dnevnu svetlost. Zaposlenima će biti preporučeno i da koriste stepenice umesto lifta, a javna rasveta na ulicama bi mogla biti smanjena za 33 odsto. Preporuka je i da prostorije javnih preduzeća nemaju temperaturu višu od 20 stepeni celzijusa sa izuzetkom bolnica, ustanova socijalne zaštite, vrtića i škola.

Gledaocima TV programa RTS-a će takođe biti servirano nekoliko promena. Preporuka Ministarstva rudarstva i energetike javnom servisu je da emituje promotivne spotove iz oblasti enegetske efikasnosti i racionalne upotrebe energije, a u terminima povećane gledanosti medijskih programa obezbedi učešće stručnjaka koji će korisnim savetima i informacijama uticati na podizanje svesti građana o potrebi energetske tranzicije prelaska sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije.

Ono što potrošače najviše interesuje svakako je podatak da je Elektroprivredi Srbije preporučeno da stimuliše štednju električne energije kroz razmatranje odobravanja dodatnog popusta na računu za električnu energiju kupcima koji smanje mesečnu potrošnju u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Inače, vršilac dužnosti direktora Pošte Srbije Zoran Đorđević doneo je odluku o merama za smanjenje potrošnje električne energije u tom javnom preduzeću.

Propisano je isključivanje dekorativne rasvete na objektima Pošte, kao i druge rasvete koja nije neophodna za poslovne procese, isključivanje osvetljenja pri napuštanju radnog prostora, organizovanje rada tako da se obavlja na dnevnom svetlu, u skladu sa mogućnostima.

Takođe je predviđeno racionalno korišćenje klima uređaja, isključivanje uređaja van radnog vremena i kada se duže ne boravi u poslovnoj prostoriji, da se poslovne prostorije ne rashlađuju kada je spoljna temperatura niža od 30 stepeni celzijusa, da se ne otvaraju prozori ukoliko je uključen uređaj, da se uređaji ne podešavaju niže od 24 stepena u sezoni hlađenja i ne više od 19 stepeni u grejnoj sezoni.

Stručnjak za energetiku kompanije Dilojt Srbija Željko Marković kaže za Danas da predložene mere mogu biti veoma korisne kako bi se postigle uštede.

– One bi omogućile da se smanji trošak EPS-a za uvoz struje iz inostranstva a uticale bi i na sprečavanje restrikcija. Smatram da mere ipak treba da budu obavezne a ne da se izriču u obliku preporuka. Primera radi, razvijene zemlje su donele obavezujuće mere štednje tokom krize što je jedini način koji garantuje da će se postići željeni cilj. Isti princip bi trebalo primeniti i u Srbiji – navodi naš sagovornik.

On dodaje da su mere štednje donete sa zakašnjenjem, odnosno da su mogle biti primenjene još tokom trajanja leta kako bi se smanjila potrošnja električne energije.

Advokat Branko Pavlović ističe pak da Vlada javnim preduzećima ne može da nametne obavezne mere štednje jer svako od tih preduzeća ima svoj poseban proces rada.

– Zato nadležni iz Vlade javnim preduzećima mogu da izdaju preporuku a njihova poslovodstva treba da vode računa o tome da se preporuke sprovode. Kada je pak reč o administraciji Vlada tu može da naloži obavezno sprovođenje mera. Međutim i u konkretnom slučaju donošenja preporuka za štednju struje rukovodioci u državnoj upravi mogu da kontrolišu primenu mera – zaključuje naš sagovornik.