Stručnjaci o Vučićevim najavama: Diversifikacija transportnih ruta dobra, samo je pitanje da li je izgradnja naftovoda rentabilna

U petak je Ministarstvo energetike i rudarstvo saopštilo da se sagledavaju sve mogućnosti diversifikacije u snabdevanju sirovom naftom nakon što EU nije izuzela Zapadni Balkan zabrane uvoza ruske nafte morskim putem.

Zatim je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju javnosti naveo da će se graditi naftovod od Novog Sada do mesta Alđe u Mađarskoj, kod Segedina kako bismo se povezali sa naftovodom Družba čiji jedan krak iz Rusije transportuje naftu preko Belorusije i Ukrajine do Mađarske.

Ovaj naftovod bio bi dugačak 128 kilometara i kotšao bi prema Vučićevim rečima „do 100 miliona evra“ i iskoristila bi se trasa gasovoda.

U saopštenju MRE dan ranije navodi se da bi taj naftovod koštao 83 miliona evra, a deo cevovoda kroz Srbiju od 104 kilometra bi koštao 64 miliona evra.

MRE je ponudilo i drugu opciju, spajanje sa Družbom blizu Budimpešte i procenjena vrednost izgradnje tog nafotvoda dužine 400 kilometara je oko 240 miliona evra.

Naftovod Družba izgrađen je 1962. godine i njegov kapacitet je 1,2 do 1,4 miliona barela dnevno.

Vučić je spomenuo i gradnju naftovoda ka jugu, preko Severne Makedonije do Drača u Albaniji.

Do priče o gradnji novog naftovoda došlo je zbog odluke EU da se zabrani uvoz ruske nafte koja se isporučuje pomorskim putem i da se iz toga ne izuzme Zapadni Balkan.

Odluka o zabrani uvoza ruske nafte pomorskim putem deo je 6. paketa sankcija EU donetog u maju ove godine sa dejstvom od 1. decembra.

S obzirom na to da Srbija uvozi naftu preko luke Omišalj u Hrvatskoj odakle se do Novog Sada i Pančeva transportuje putem naftovoda JANAF i da je i da će od 1. decembra moći tim putem da uvozi samo naftu koja nije iz Rusije, srpske vlasti počele su da razmatraju diversifikaciju snabdevanja.

Za sada uvoz ruske nafte cevovodima nije zabranjen sankcijama EU.

„To bi trebalo uraditi za godinu i po dana do dve godine, a za to vreme će Srbija kupovati iračku naftu kojom bi se snabdevala preko JANAF-a, a koja je 20 odsto skuplja od ruske nafte“, rekao je Vučić.

Srbija je i ranije kupovala iračku naftu, ali je poslednjih meseci Rusija prodavala naftu sa popustom od 20 do 30 odsto, pa se i udeo ruske nafte u uvozu zbog toga povećao.

Vojislav Vuletić, predsednik Skupštine Udruženja za gas pozdravlja ideju da se diversifikuje snabdevanje naftom.

„Bolje je imati dve ili više opcija za snabdevanje nego samo jednu. Diversifikacija je dobra ideja i treba je što pre realizovati. Što više pravaca to je snabdevanje sigurnije“, ocenio je Vuletić.

Vučić je u obraćanju ocenio i da je Rafinerija nafte u Pančevu „zauzeta“ i da bi trebalo napraviti novu rafineriju nafte u kojoj bi se mogla prerađivati nafta i iz drugih zemalja, kao na primer iz Venecuele, Irana i iz drugih izvora.

Vuletić napominje da se svaka rafinerija pravi prema nafti koja će u njoj biti korišćena.

„Koliko nam je potrebna još jedna rafinerija treba stručnjaci da procene. Da se vidi koliko nam je potrebno mazuta, dizela, benzina…“, ocenio je on.

I Željko Marković, stručnjak za energetiku u Dilojtu pozdravlja diversifikaciju transportnih ruta i kod nafte i kod gasa i kod struje, ali ukazuje i na to da ti projekti treba da budu i rentabilni.

„To je dobra ideja i iz ugla građana, ali pitanje je rentabilnosti transportnog sistema za onog ko ga bude koristio. Mi sada transportujemo naftu JANAF-om i za to plaćamo taksu Hrvatskoj. Ako bismo imali svoj naftovod onda bi korisnik, rafinerija, odnosno NIS plaćao taksu Srbiji“, objašnjava Marković.

On ističe i da drugi naftovod, do Drača ima smisla ako se pravi druga rafinerija koja će onda plaćati transportnu taksu preduzeću koje upravlja tim naftovodom.

„Pitanje je da li imamo investitora za tu rafineriju. To ne mora da bude NIS, može i neka druga naftna kompanija, a može i država da je gradi. Kada su mirnodopski uslovi nije bitno koje vlasnik, ali kada je kriza onda nije loše imati u većinski državnom vlasništvu.

Ipak sve to zavisi od toga šta pokaže studija izvodljivosti u kojoj će se proceniti tržište, da li će biti posla za tu rafineriju da bi joj se isplatilo da koristi naftovod“, napominje Marković.