U najboljem slučaju ekonomski efekat je ravan nuli: Stručnjaci ocenjuju da bi udeo države u projektu Jadar doneo tek po 4,1 evro po stanovniku godišnje

Debata oko Projekta „Jadar“ sa pravom je prevashodno fokusirana na ekološke aspekte projekta.

Međutim, kompanija „Rio Tinto“, Predsednik Republike Srbije, kao i Vlada Republike Srbije često ističu navodne enormne pozitivne ekonomske efekte projekta za Srbiju. Ovaj članak analizira i pokazuje, na bazi raspoloživih činjenica, da bi Projekat „Jadar“, čiji su negativni ekološki efekti sve jasniji širokoj domaćoj i međunarodnoj javnosti, imao neizvesne i u najboljem slučaju zanemarljive ekonomske efekte za Srbiju, dok bi prouzorkovao značajne izdatke za budžet države, kao i višedecenijske finansijske i ostale rizike.

Osnovni nalazi analize su sledeći:

– Republika Srbija bi, po projekcijama kompanije „Rio Tinto“, imala zanemarljive prihode od Projekta „Jadar“ po svim osnovama: 17,4 miliona evra godišnje, što predstavlja 2,6 evra po glavi stanovnika godišnje;

– U korist kompanije „Rio Tinto“, Republika Srbija bi sama finansirala celokupnu infrastrukturu Projekta „Jadar“, po procenama vrednu nekoliko stotina miliona evra (puteve, prugu, vodovod, gasovod, strujnu infrastrukturu, itd);

– Republika Srbija ne bi imala ni najmanji udeo u vlasništvu Projekta „Jadar“ i kompanija „Rio Tinto“ u potpunosti bi raspolagala iskopanim litijumom; čak ukoliko Republika Srbija dobije 20 odsto kapitala Projekta „Jadar“, ona bi i dalje imala zanemarljive prihode po svim osnovama: 27 miliona evra godišnje, što predstavlja 4,1 evra po glavi stanovnika godišnje;

– U slučaju ekološke katastrofe (poplave, izlivanje jalovine, itd) Republika Srbija bi ogromne izdatke za sanaciju (potencijalno stotine miliona evra) morala da plati sama;

– Vlada Republike Srbije planira da dodeli i 419 miliona evra subvencija, netransparentno i bez ikakvih garancija, za izgradnju fabrike električnih baterija malo poznatoj slovačkoj firmi „InoBat“, koja za akcionara ima kompaniju „Rio Tinto“, iako ista nema ni dan iskustva u masovnoj industrijskoj proizvodnji električnih baterija.

Sve u svemu, Projekat „Jadar“ se svodi na sledeće: litijum i infrastrukturu obezbedila bi Republika Srbija, Rio Tinto bi pokupio celokupni profit, dok bi Republika Srbija snosila potpunu finansijsku odgovornost za sve prateće rizike.

Na osnovu ekonomske i finansijke analize, kao i zbog ogromnih rizika vezanih za njegovo eventualno sprovođenje, Projekat „Jadar“ nije opravdan i treba ga obustaviti, zaključak je analize ekonomskih stručnjaka.