Stručnjaci: Pšenicom zasejano manje oranica nego prošle godine, ali biće dovoljno

Agroekonomista Milan Prostran rekao je za Betu da je zasejano oko 500.000 hektara, što „nije loše za izuzetno teške vremenske uslove, ali da se sejalo van optimalnog roka i nedeklarisanim semenom, što smanjuje prinos i kvalitet zrna“.

„Zbog nedostatka vlage i nemogućnosti da se zemlja obradi, pšenicom je u optimalnom roku, do kraja oktobra, zasejano svega 30 do 35 odsto planiranih površina, pa se setva protegla i tokom novembra i početkom decembra kada je počela da pada kiša i cena pšenice da raste“, rekao je Prostran.

Dodao je da je kolebanje poljoprivrednika zbog niske cene, prestajalo i kada su uvideli da nemaju puno novca, a za setvu te kulture su potrebna najmanja ulaganja.

On je rekao da je i ove godine 50 odsto pšenice zasejano nedeklarisanim semenom „sa tavana“.

„Nekada se regresirala kupovina semena pšenice, ali se to godinama ne radi, a posledice su se pokazale i ove godine, a one su slab prinos i kvalitet zrna i brašna“, rekao je Prostran i istakao da se „mora povesti ozbiljna bitka za povećanje prinosa i kvaliteta pšenice“.

Sada je najvažnije, kako je rekao, da nikne i pšenica koja je zasejana van optimalng roka i da se na proleće prehrani da bi prinosi bili oko tri – četiri tone po hektaru.

Istakao je da bi prinosi pšenice po hektaru bili najmanje sedam-osam tona da se pšenica seje u optimalnom roku i da se primenjuju sve agrotehničke mere, kao i da pod tim uslovima Srbiji ne bi trebalo da zaseje pšenicom više 300.000 do 400.000 hektara.

Prostran je rekao da bi za zemlju bilo pogubno da ne seje pšenicu i kada je cena niska, kao nekoliko poslednjih godina kada je, posle žetve i u sezoni najveće prodaje, koštala oko 14-15 dinara po kilogramu, jer je „hleb najjeftinija hrana i amortizer za druge visoke cene, a i zbog toga što višak može da se proda“.

Direktor udruženja proizvođača pšenice „Žita Srbije“ Vukosav Saković rekao je da je prema evidenciji tog udruženja pšenicom zasejano oko 620.000 hektara, od čega preko 50 odsto u optimalnom roku, ali je niklo svega 20 do 25 odsto.

On je rekao da je za nicanje neophodno da ne bude jakih mrazeva bez snega, a da je rano za prognozu o prinosima i da bi samo katastrofalni vremenski uslovi na proleće mogli da smanje rod da nema dovoljno pšenice za domaće potrebe.

„I prošle godine je setva zakasnila, ali nije bilo problema sa prinosima i do sada je izvezeno 800.000 tona i za izvoz ima još 900.000 tona pšenice“, rekao je Saković.

Cena pšenice na domaćem tržištu je od 14 dinara po kilogramu u julu, porasla na 20,50 do 21 dinar, zavisno od kvaliteta, zbog čega je drastično smanjen izvoz jer je na svetskom tržištu jeftinija, pa su se prodavci opredelili za domaće kupce.

Saković je rekao da je Srbija po prinosima pšenice po hektaru druga na listi u svetu, posle proizvodnje u EU, posmatrano prosečno za sve članice.

Srbija je, prema rečima Sakovića, na to visoko mesto dospela jer drugi veliki proizvođači kao što su Amerika i Rusija pšenicu zbog vremenskih uslova seju u proleće što značajno smanjuje prinos.