Stručnjaci: Srbija je štetu od NATO bombardovanja samo donekle sanirala

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić rekao je da popis štete od NATO agresije nije mogao da uradi ni jedan pojedinac, već samo država, a da bi danas, posle toliko vremena, bilo teško izračunati koliko je ona iznosila.

On je kazao da je privredna aktivnost posle bombardovanja relativno brzo vraćena na nivo pre agresije.

„Veći deo štete, nanete bombardovanjem, je relativno brzo saniran, obnovom dela porušene infrastrukture, fabrika, vojnih objekata, a otvaranjem zemlje omogućeno je da se pokrenu neke delatnosti koje su bile obustavljene, tako da su stope privrednog rasta bile relativno visoke, nekoliko godina posle toga, ali to ne znači da su štete zanemarljive, one su u apsolutnom iznosu velike“, rekao je Arsić.

Neposredne fizičke štete su, prema njegovim rečima, iznosile četiri-pet milijardi evra, BDP je 1999. bio manji za nekoliko milijardi evra, a slično je bilo i 2000. godine.

U procenu štete na objektima i putnoj mreži, prema njegovim rečima, ne spadaju one koje su pričinjene na Kosovu i Metohiji (KiM), gde je izgubljena ogromna imovina, što nije neposredna posledica rata, ali je ona oduzeta nakon bombardovanja.

Kada bi se, kako je rekao, računalo koliki je deo društvenog bogatstva građana Srbije izgubljen na KiM, to bi bila još veća vrednost zbog proterivanja Srba i gubitka preduzeća i imovine na toj teritoriji.

Naveo je da je od štete od bombardovanja ipak veća ona koja je nastala usld sankcija, čije se trajanje proteglo na gotovo desetak godina zbog čega se BDP, tokom devedesetih godina, prepolovio.

Milan Kovačević, član tima ekonomista koji je u stranci G-17 samoinicijativno 2000. godine uradio studiju „Završni račun“, o posledicama bombardovanja, rekao je da je tada procenjeno da je direktna šteta od bombardovanja oko 4,1 milijarde dolara.

To je, prema njegovim rečima, „veliki deo jednogodišnjeg BDP“.

Direktna šteta na teritoriji Srbije, bez Kosova i Metohije, prema toj studiji, procenjena je na oko 3,8 milijardi dolara.

Ukupna ekonomska šteta, koja pored direktne štete (gubitak nacionalnog bogatstva) uključuje i gubitak ljudskog kapitala (2,3 milijarde dolara) i izgubljeni društveni proizvod (indirektna šteta od 23,2 milijarde dolara), procenjena je na oko 30 milijardi dolara.

„Iz današnje perspektive je teško štetu tačno izračunati jer je evro upola manje vredan nego 1999. godine“, rekao je Kovačević.

Naveo je da bi priča o šteti, na osnovu te procene, bila netačna informacija.

„Možda bi tu cifru trebalo pomnožiti sa dva. Novac je pojela inflacija, a ni ta procena nije urađena blagovremeno, trebalo je čim je počelo bombardovanje beležiti oštećene objekte, pa bi procena bila solidnija“, rekao je Kovačević.

Ako se, prema njegovim rečima, uzme u obzir i period hiperinflacije 1992. i sankcije Zapada zbog politike tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, šteta bi bila slična ili čak veća nego zbog bombardovanja, jer je tada BDP spao na pola onoga što je bio, a to nije uključeno u „Završni račun“.

Kada se, kako je rekao, dogodi velika šteta kao što je ta nastala bombardovanjem, koja „obori BDP i zaustavi mnoge stvari, pa se sa tog nižeg nivoa nastavi razvoj i to što je propušteno treba uzeti u obzir“.

Bombardovanjem su, podsetio je, prekinuti putevi, „pocepana“ Elektroprivreda Srbije, zagađeno zemljište minama, a i danas se „golim okom“ vide posledice na zgradi Generalštaba u Beogradu.

„U Srbiji postoji fenomen da se udvaramo drugima, a ne znamo se postaviti jasno prema onima koji su nam napravili štetu. Vlast sada kaže da će Amerikancima dati besplatno zgradu Generalštaba. Ne razumem kakva smo mi to nacija, imamo li identitet“, zapitao se Kovačević.

Istakao je da je ponuda zeta bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, da preuzme oštećenu zgradu Generalštaba u zakup na 99 godina kako bi napravio hotel, „ista prevara kao i sa zemljištem naselja Beograd na vodi koje je uzeto u zakup, a vlasništvo se vodi na zakupca.

„Posle NATO agresije obnovljeni su pre svega manji mostovi, putevi, skladišta za goriva… Ali niko nije uradio ozbiljnu procenu ukupne štete da za nju ne bi optuživao ‘vlasnika demokratije'“, rekao je konsultant za strane investicije Mahmud Bušatlija.

Šteta, kako je rekao, „još živi“ među građanima pre svega zbog zagađene zemlje radioaktivnim bombama koje još nisu potpuno uklonjene i zbog čega građani više oboljevaju od opakih bolesti.