Stručnjaci: Ukrajinska kriza neće ugroziti snabdevanje Srbije gasom

„Srbija ne bi trebalo da bude ugrožena po pitanju uvezenih količina gasa. Država preduzima sve mere da ne dođe do nikakavih problema sa gasom. Sada se vidi značaj Balkanskog toka“, rekao je Bajatović za TV Prva.

Dodao je da gas do kraja grejne sezone neće poskupeti za industriju i građane i podsetio da su predsednici Srbije i Rusije Aleksandar Vučić i Vladimir Putin dogovorili 60 odsto gasa po ceni od 270 dolara za hiljadu kubnih metara, a da se ostatak kupuje od Rusa po berzanskoj ceni, a od trgovaca po ceni većoj za proviziju.

Bajatović je rekao da trenutno Srbija ima 115 miliona kubika svog gasa uskladištenog u Banatskom Dvoru i 165 miliona ruskog, a da postoje i bezbenosne rezerve.

Sporazum o ceni gasa od 270 dolara, kako je rekao, važi do početka juna, a polovinom marta odnosno početkom aprila počeće pregovori sa Rusima o novom gasnom ugovoru, za koji se nada da će biti zaključen za deset godina.

On je procenio da bi cena u tom ugovoru mogla da bude bar 30 odsto niža od sadašnje tržišne cene gasa koja nešto preko 800 dolara za hiljadu kubika, odnosno oko 600 dolara.

Vuletić je ocenio da Srbija gas dobija Balkanskim tokom i da zbog oružanih sporenja u Ukrajini nema opasnosti po snabdevanje jer je gasovod kilometrima daleko od mesta sukoba.

„Nema opasnosti i nema razloga da Srbija ne dobije gas preko Balkanskog toka jer je gasovod daleko od mesta sukoba“, rekao je Vuletić agenciji Beta.

Istakao je da će i „Evropa imati dovoljno gasa samo ako to bude želela i ne bude pod uticajem SAD, jer Rusija ima dovoljno gasa i može da ga isporuči“.

Problem je, prema njegovim rečima, što je energetika postala političko oružje i što Evropa „igra kako SAD svira“, pa nije prošle godine napunila skladišta, gasom iz Rusije jer joj je obećan američki tečni gas.

Za razliku od većine evropskih zemalja Mađarska je ugovorila sa Rusijom isporuku gasa na period od 15 godina, a Srbija bi trebalo da, nakon isteka ugovora sa Rusijom na šest meseci, započne pregovore o dugoročnom snabdevanju.

Svetska proizvodnja prirodnog gasa je, prema njegovim rečima 4.000 milijardi kubnih metara, a tečnog svega 400 milijardi što znači da ga nema dovoljno i da ne može da zameni isporuke gasa iz Rusije.

Najveći proizvođači tečnog gasa su, kako je rekao Vuletić, Australija, Indonezija, Katar, SAD i Rusija, a najveći potrošači koji apsorbuju 90 odsto tog gasa su Kina, Južna Koreja, Japan, Indija, SAD, Francuska, a jedan tanker je stigao prošle godine i u Hrvatsku.

„Tečnog gasa nema dovoljno na tržištu i priče da može da zameni prirodni gas iz Rusije su prazne“, rekao je Vuletić.

On je ocenio da su „prazne“ i priče o tome kako će se izgraditi više gasovoda, Amerika je bila najavila Nabuko, zatim Nabuko vest, TANAP, AGRI, arapski, islamski, a izgrađen je jedino TAP od Azerbejdžana do Iitalije.

Vuletić je rekao da je moguće izgraditi gasovod ali da su problem rezerve koje treba otkriti i utvrditi koliko količine sadrže da bi se isplatila gradnja gasovoda.

Istakao je da je Srbiji najbliže nalazište gasa u Iranu „Južni Pars“ iz koga se dnevno proizvede 750 miliona kubnih metara.

„Srbija godišnje troši 2,2 milijrde kubnih metara i ‘Južni Pars’ bi mogao da je obezbedi za tri dana“, rekao je Vuletić.

Dodao je da je Srbiji nepotreban gasovod Niš -Dimitrovgrad koji je bio interesantan pre 30 godina ali se od gradnje odustalo jer se potrošnja gasa nije širila i Srbija još nije dostigla nivo potrošnje od tri milijarde kubnih metara godišnje, koliko je trošila 90-tih godina prošlog veka.