Stručnjak za energetiku: EPS vraćaju na nivo Grčića – za generalnog direktora traže menadžera umesto inženjera

On je za Betu rekao da nije normalno da se za direktora koji treba da upravlja elektroenergetskim sistemom ne traži inženjer.

„Akcenat u konkursu za generalnog direktora EPS-a je stavljen na menadžerske, umesto inženjerske sposobnosti i opet vraćaju tu kompaniju na nivo nekog Grčića (bivši v.d. direktora Milorad Grčić). Nije normalno da u kompaniji u kojoj radi više od 20.000 ljudi i koja je žila kucavica ove zemlje i ekonomska, strateška, bezbednosna, ne postavi inženjer mašinske ili elektro struke nego menadžer“, rekao je Zdravković.

U konkursu koji je EPS raspisao za generalnog direktora navedeno je da „multinacionalni Nadzorni odbor traži visokosposobnog i odlučnog profesionalca koji će preuzeti veoma uglednu i uticajnu funkciju“.

Kandidat mora da poseduje najviši nivo menadžerskih veština, da ima iskustva u energetskom sektoru, kao i u korporativnim reformama i programima transformacije.

„Neophodno je da generalni direktor ima najmanje 10 godina iskustva na rukovodećim pozicijama, kao i da poznaje oblast korporativnog upravljanja. Poželjno je da poseduje magistarsku diplomu ili najmanje diplomu osnovnih studija, da tečno govori engleski, kao i da ima organizacione i sposobnosti upravljanja ljudskim resursima“, stoji u oglasu.

Kandidat, prema uslovima konkursa, mora imati „visok nivo integriteta, neupitnu etiku, komunikacijske veštine i agilnost, a u najbližoj saradnji sa Nadzornim odborom će preuzeti vodeću ulogu u oblikovanju strateškog pravca komercijalnog uspeha i rasta EPS-a“.

Zdravković je rekao da je na čelu EPS bio čovek iz te kompanije sa višedecenijskim iskustvom u radu u takvim sistemima, Miroslav Tomašević, ali je smenjen.

„To pokazuje da oni (vlast) ne razumeju kako funkcioniše elektroprivreda kao i u vreme kada je ministar rudarstva i energetike bila Zorana Mihajlović“, naveo je Zdravković.

Dodao je da je pre dve godine EPS bio na rubu propasti jer se sistem raspao u sred zime, pa zbog toga što nije bio intersantan političarima, za direktora je izabran Tomašević.

„Mnogi će reći da je Tomašević imao sreće, ja bih rekao sreća prati hrabre jer ni ja, sa svim licencama inženjera, ne bih se prihvatio funkcije direktora u tom trenutku jer je postojala bojazan da će morati da ‘zaključa’ EPS zbog toga što je u toliko lošem stanju“, rekao je Zdravković.

Od EPS-a, kako je istakao, „zavisi 20.000 zaposlenih, to je najvrednija kompanija, kojom je država u poslednjih 30 godina, od kada su počeli ratovi i sankcije, održavala socijalni mir, od nje zavisi energetska bezbednost zemlje i potrebno je i znanje i hrabrost da se čovek prihvati te pozicije“.

Tomašević je, prema rečima Zdravkovića, prihvatio ponuđenu funkciju i postigao „impresivan“ rezultat u poslovanju, uz malo sreće što je zima bila blaga, a energetska situacija bolja nego što se pretpostavljalo jer nije bilo nestašica energenata na evropskom tržištu.

Početkom ove godine EPS je, kako je rekao Zdravković, poslovao u plusu, a način na koji je Tomašević smenjen govori da „oni ne znaju šta je EPS“ i kada se rade remonti postrojenja i kopova.

„Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović ne mora da zna kada se radi remont, ali bi njeni savetnici trebalo da znaju, a pošto nisu znali to govori da se oni ne razumeju u sistem EPS-a kao što je i u vreme Zorane Mihajlović kada je v.d. direktora bio Milorad Grčić EPS izvozio struju, posle prvog tromesečja kada nije vreme za to“, rekao je Zdravković.

Tada je, prema njegovim rečima, izvezeno struje za 60 miliona evra, a stručna javnost je kritikovala taj poslovni potez zbog toga što je u tom vremenskom periodu električna energija najjeftinija, a oni su rekli da stručnjaci ne razumeju jer struja ne može da se skladišti.

„Naravno da struja ne može da se skladišti, ali pošto 70 odsto struje dobijamo pomoću uglja mogao je da se lageruje ugalj i da se čeka letnja sezona kada naglo raste potrošnja i cena struje zbog uključivanja klima uređaja i tada se mogla povećati proizvodnja. Nije trebalo prazniti ni akumulaciona jezera zbog proizvodnje struje u tom periodu nego je trebalo da se čeka leto“, rekao je Zdravković.

Dodao je da je tada višak proizvedene električne energije prodavan za oko 30 evra po megavatu, a u leto se uvozila za po 100 evra po megavatu, pa u jednom trenutku i po 200-300 evra.

To, kako je rekao Zdravković, nije normalan poslovni potez. Kada je Tomašević smenjen akumulaciona jezera su, prema njegovim rečima bila puna, kao i depoi uglja i bilo je normalno da se radi remont radi pripreme za novu sezonu, a on je zbog toga kritikovan.

Ipak, kako je naveo Zdravković, neposredan povod za smenu Tomaševića po njegovom mišljenju bilo je to što je odbio da razmatra ugovor o poslovnoj saradnji sa mađarskom kompanijom MVM o formiranju zajedničke firme sa EPS-om u kojoj bi bili suvlasnici sa po 50 odsto kapitala, gde bi EPS uložio 11 hidroelektrana, a Mađari 600 miliona evra.

„To bi sa ekonomske strane bio promašaj, samoubistvo. Ne znam ko je izračunao da 11 hidroelektrana vredi 600 miliona evra. Godišnja proizvodnja električne energije tih hidroelektrana je u proseku od 1.200 do 1.400 gigavat časova što je zarada između 140 i 170 miliona evra, pa bi se Mađarima investicija vratila za četiri godine što nigde nema, investicije u infrastrukturu se vraćaju za 15-20 godina“, rekao je Zdravković.

Drugi razlog zbog koga je trebalo odbiti tu ponudu Mađara je, prema njegovoj oceni, činjenica da se Srbija opredelila za zelenu tranziciju, da eliminiše fosilna goriva i što će kapaciteti za obnovljivu energiju biti sve skuplji.