Struja posao budućnosti

Novinar našeg lista imao je priliku da poseti Sektor trgovine kompanije EFT u Beogradu i da se upozna sa načinom rada i organizacije jednog od najvećih trgovaca električnom energijom u regionu. Povod je bila nedavno objavljena Dilojt lista, na kojoj je kompanija EFT proglašena za najveću kompaniju u Srbiji po prometu, zauzevši 63. mesto na rang-listi kompanija iz centralne Evrope. U EFT-u objašnjavaju da je trgovina strujom relativno novo zanimanje u Evropi, a naročito na Balkanu. Samim tim broj stručnjaka iz te oblasti je relativno mali, pa pored toga što zapošljava naše ljude koji su uglavnom studirali i radili u inostranstvu, EFT paralelno ulaže i u obuku mladih ljudi u Srbiji, tako da najmlađi trgovac u kompaniji ima samo 26 godina. Predkvalifikacije onih koji žele da rade u toj oblasti su odlično znanje engleskog jezika i fakultetsko obrazovanje uglavnom iz oblasti prirodnih nauka ili ekonomije, a vreme obuke pre nego što neko ovlada poslom može da traje i do godinu dana. U EFT-u koji samo 0,5 odsto obima svog posla ima u Srbiji, a preko 85 odsto u EU, u sektoru za trgovinu električnom energijom radi 20 ljudi koji iz Beograda opslužuju trgovinu strujom u 22 evropske zemlje. Objašnjavajući kako se trguje električnom energijom, u EFT-u ističu da su sistem operateri, kao što je u Srbiji Elektromreža Srbije, zaduženi za očuvanje i stabilnost energetskog sistema svake zemlje. Oni su međusobno povezani preko evropske mreže sistema (ENTSO-E), koji definiše pravila ponašanja unutar cele mreže. Svaki sistem operater zahteva da se sva planirana trgovina energijom najavi jedan dan pre nego što je energije proizvedena ili uvezena tj. potrošena ili izvezena. Svi učesnici u trgovini energijom im šalju takozvani vozni red u kome tačno najavljuju šta planiraju da urade sa energijom. Tim se u svakoj kompaniji bavi sektor za optimizaciju i slanje voznih redova. Pored njega bitan je i sektor trgovine koji je podeljen na kratkoročne i dugoročne trgovce energijom. Kratkoročni trgovci trguju energijom na dnevnom, nedeljnom i mesečnom nivou dok dugoročni trguju strujom koja će biti isporučena ili proizvedena na kvartalnom, polugodišnjem ili godišnjem nivou.

Kompanije koje su trgovale između sebe usaglašavaju svaku trgovinu kratkim dokumentima koji potvrđuju glavne elemente i uslove ugovora, kao i isplatu novca. Za to je zadužen sektor za obračun i administraciju. Portfolio je sektor dugoročnog planiranja i analize u kome se sakupljaju sve informacije o planiranim remontima na elektranama i dalekovodima, proceni hidrologije ili potencijalnim zagušenjima zbog povećanja proizvodnje. Svakog dana u 8.30 trgovci počinju svoj radni dan skupljanjem dodatnih informacija za sledeći dan, optimizuju plan kupovine i prodaje koji je napravljen dan ranije i kreće se u realizaciju. Radni dan trgovca strujom se završava u 17 sati kada se pristupa analizi i planiranju trgovine za naredne dane.

Zemlje iz regiona koje najviše prodaju struju su Bugarska, Rumunija i Bosna i Hercegovina. Srbija iako uvozi zimi manjkove, a izvozi viškove na proleće, na godišnjem nivou je dobro energetski izbalansirana. Kupci struje su obično veliki industrijski potrošači i elektroprivrede koje su u isto vreme i trgovci strujom. Najveći kupci i prodavci struje su u Nemačkoj, s kojom je obim prodaje kompanije EFT čak 53 odsto, a zatim slede Mađarska i Hrvatska. Ceo energetski sistem Evrope ujedinjen je tako da se cene vezuju za likvidna tržišta, pa je trgovina u Srbiji indirektno vezana za cenu struje na berzi u Nemačkoj. Raspon u ceni između kupovne i prodajne vrednosti jednog megavat sata zavisi od zemlje gde se trguje.

U Nemačkoj razlika je između 15 i 25 evro centa po megavat satu što čini razliku od 0,3 do 0,5 odsto. U Mađarskoj, koja ima polulikvidnu berzu, razlika je veća, od 0,5 do 1 evra po megavat satu što čini 1- 2 odsto. Na cene struje utiče trenutna hidrologija, proizvodnja iz obnovljivih izvora, potencijalni ispadi elektrana kao i prognoze ekonomsko-političkih parametara. Struja se može kupiti ili prodati i nekoliko godina unapred, kada se mora voditi računa i o makro promenama u energetici. Na primer, najavljivani rat u Siriji bi mogao značiti porast u ceni nafte, pa samim tim i struje. Zatvaranje nuklearnih elektrana u Nemačkoj može izazvati i objavu velikih kupovnih tendera jer se procenjuje da će cena struje znatno porasti.

Potrebe Evrope za električnom energijom rastu iz dana u dan, pa je samim tim fokus političkih i ekonomskih sila sve više usmeren na energetiku. Pravila koja se uvode na evropskom nivou sve rigidnije definišu razliku između trgovaca koji isključivo špekulišu sa cenama struje kao što se to radi akcijama firmi na berzi i kompanija koje fizički isporučuju električnu energiju finalnim korisnicima. Razlozi ove podele su posledice finansijske krize koja je nastala upravo ovakvim špekulacijama. U EFT-u kažu da ih nova regulativa ne brine jer su oni fizički isporučioci električne energije i da im je biznis okrenut razvoju gde će uskoro imati i svoje proizvodne kapacitete čime će se pozicionirati kao prva privatna elektroprivreda na Balkanu.

Mladi stručnjaci

U EFT-u trgovinom struje se većinom bave naši mladi ljudi koji su se obrazovali u inostranstvu, ali su odlučili da se vrate u Srbiju. Postoje i oni mladi ljudi poput Malike Kamilove, sada udate Gucić, koja je donela odluku da dođe da živi i radi u Srbiji. Malika je poreklom iz Tadžikistana, a 2002. otišla je u Ameriku na studije dobivši njihovu stipendiju. Magistrirala je u Nemačkoj gde je radila i sticala iskustva u Nemačkoj elektroprivredi RWE, nakon čega se zaposlila u EFT-u. Danas je jedan od najboljih trgovaca strujom u toj kompaniji, govori odlično pet svetskih jezika uključujući i srpski. Malika Kamilova ističe da atmosfera koja vlada u EFT-u je identična kompanijama u svetu gde je radila, kao i da je veoma zadovoljna kvalitetom života koji ima u Srbiji.