Struju uvozimo zbog velike potrošnje i niskih rezervi u hidrocentralama?

Kada je reč o drugom uslovu treba naglasiti da su rezerve u hidroelektranama najniže u proteklih pet godina i znatno ispod nivoa iz istog perioda prošle godine.

Sudeći po tome, teško je poverovati da će uvoz struje biti izbegnut, odnosno da EPS neće trošiti novac na nabavku u inostranstvu tokom zimske sezone kada je ona znatno skuplja.

– Blok B1 je rekonstruisan i nakon toga je pušten u probni rad. Videćemo u narednom periodu šta će se dešavati. Sve zavisi od toga kakva će biti zima, odnosno koliko će se struje trošiti u tom periodu. Da li će biti dovoljno bez uvoza zavisi i od toga kakve su rezerve napravljene u hidropotencijalima. Trenutne rezerve su veoma niske. Primera radi, prošle godine je proizvedeno 200 hiljada megavat-sati struje više nego što je to slučaj ove. Razlog je upravo remont koji se odvijao u Termoelektrani „Nikola Tesla“ – kaže za Danas energetski konsultant Nenad Jovanović.

Naš sagovornik dodaje da se tokom zimskog perioda može očekivati da, shodno tome što je blok B1 revitalizovan, TENT proizvodi dovoljno struje, čak da je bude i za izvoz. Međutim, ističe Jovanović, u ovom trenutku se ne može predvideti koliki će biti uvoz a koliki izvoz jer to prvenstveno zavisi od potrošnje struje u naredna tri meseca.

Izvor Danasa iz Termoelektrani „Nikola Tesla“, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da je B1 pušten u probni rad u trajanju od sat vremena nakon čega je opet isključen.

– Blok B1 je samo isproban i pri tome nije bio ni priključen na mrežu, odnosno nije proizvodio električnu energiju. Dopremljenog uglja za proizvodnju struje u elektrani ima dovoljno. Međutim, problem je u tome što je njegova kaloričnost 40 odsto od potrebne. Kaloričnost utiče na kvalitet uglja u procesu proizvodnje struje. Ako je on slabijeg kvaliteta biće proizvedeno manje struje. Takođe, da bi se nadoknadila kaloričnost uglja koristi se mazut za čiju kupovinu EPS mora da izdvaja značajna sredstva. Tako se stvaraju nepotrebni troškovi. Krivac za takvu situaciju je nesposobno poslovodstvo EPS-a koje postavlja nestručne kadrove da rukovode Rudarskim basenom „Kolubara“. Posledica toga su nedovoljne količine kvalitetnog uglja, troškovi za nabavku mazuta i manje proizvedene struje – objašnjava naš sagovornik.

Nakon revitalizacije, blok B1 ima snagu od 670 megavata, što je za 20 megavata više nego pre modernizacije, a dodatno mu je produžen radni vek i povećana efikasnost. Vrednost investicije je bila 90 miliona evra. Najveći udeo od 70 miliona evra ima remont kotlovskog postrojenja, a 70 odsto tog posla uradile su srpske metalske i kotlarske firme. Ugradnjom sistema za redukciju azotnih oksida smanjiće se emisija azotnih oksida ispod 200 miligrama po kubnom metru.

Podsećanja radi, Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike izjavila je u oktobru da je zbog kašnjenja sa početkom radova na revitalizaciji bloka B1 u TENT-u, Elektroprivreda Srbije prinuđena da uvozi 10 odsto struje iz inostranstva koju plaća po visokim cenama.

EPS: Obezbeđujemo stabilno snabdevanje

U Elektroprivredi Srbije za Danas kažu da su posle završene revitalizacija bloka B1 u Termoelektrani „Nikola Tesla“, svi termoblokovi TENT na mreži. „Uvoz ili izvoz električne energije zavisi od proizvodnje u termoelektranama, hidroelektranama i vetroparkovima koji su pušteni u rad. Isto tako uvoz ili izvoz struje zavisi i od potrošnje koja uvek raste u zimskim mesecima jer se veliki broj kupaca greje na struju. U zavisnosti od balansa potrošnje i proizvodnje, određuje se da li je potreban uvoz ili izvoz ili ni jedno ni drugo. EPS uvek obezbeđuje stabilno snabdevanje svih kupaca i domaćinstava i privrede“, navode u EPS-u.