Studija: Rat i izbeglištvo utiču na radni vek decenijama kasnije, posledice verovatne i u Ukrajini

Ratna iskustva mogu ostaviti duboke posledice po radni vek onih koji su bili pogođeni ratom i one se često ispoljavaju tek pri kraju poslovne karijere – utvrđeno je studijom Instituta za svetsku ekonomiju iz Kila, u Nemačkoj, koji je analizirao podatke o ranjenima, zatočenima i prognanima iz Drugog svetskog rata.

„Iz rezultata istraživanja se daju izvući lekcije za rat u Ukrajini, na primer o očekivanim nedostacima ratnih veterana u poslovnom životu ili integraciji izbeglica na tržište rada“, rekao je ekonomista i koautor studije Sebastijan Braun, preneo je Dojče vele (Deutsche Welle – DW).

On je sa kolegom analizirao iskustva Nemaca rođenih između 1919. i 1921. koji su kasnije radili u Zapadnoj Nemačkoj. Čak 95 odsto muškaraca tih godišta je učestvovalo u Drugoom svetskom ratu.

Studija se još bavi izbeglicama koje su krajem Drugog svetskog rata imale između dve i 60 godina.

„U pogledu poslovne karijere izbeglice su najpre imale teži put“, rekao je Braun za DW. „Tek kad se ‘privredno čudo’ zakotrljalo, smanjili su se nedostaci izbeglica (s istoka Evrope) na tržištu rada spram ‘domaćeg’ zapadnonemačkog stanovništva“, dodao je on.

Po njegovim rečima, i prihodi u starosti su veoma opali onima koji su bili progonjeni.

Studija takođe pokazuje da ljudi koji su bili ranjeni u ratu tek u starijoj dobi smanjuju radni angažman, verovatno jer tada zdravstvene tegobe pojačano izlaze na videlo.

Na poslovni uspeh ratne povrede nisu imale uticaja, navodi se u studiji.

I vojnici s telesnim nedostacima kojima je amputiran deo tela ili koji su oslepeli su posle povratka iz rata uspeli da nađu posao.

„No kod tih ljudi zdravstveni problemi u starijoj dobi dolaze ranije do izražaja i jači su, tako da njihova radna sposobnost znatno opada posle 50. godine“, rekao je Braun.

Podaci ukazuju da su bivši vojnici svojevremeno ispitivani i o psihičkim posledicama rata. Međutim, gotovo niko nije naveo da je patio od depresije.

„Izgleda da je to osamdesetih godina, kad je sprovedeno ispitivanje na kojem se temelji naša studija, još bila tabu tema. Stoga se mi koncentrišemo na posledice fizičke povrede poput rana od metka, smrzavanja ili amputacije“, rekao je Braun.

Po njegovim rečima, s obzirom na rusku agresiju protiv Ukrajine, očekuje se da ruski i ukrajinski ranjenici neposredno posle rata neće nedostajati na tržištu rada, već tek onda kad se ti veterani budu približavali penzionisanju.

Kako pokazuje studija, onaj ko je zbog zarobljeništva tek kasnije mogao da počne radni život, u poređenju sa ostalima, je po pola godine kasnije išao u penziju – verovatno da bi nadoknadio propušteno.

I izbeglice su se, pored gubitka svoje imovine i domovine, morale suočiti sa svojim manama u poslovnom životu. Prognane žene često više nisu uspevale da se ponovo zaposle.

Uključivanje muškaraca – izbeglica i pre svega vojnika koji su se vraćali s bojišta je bilo prioritet. „Zaposlenje udatih žena je pedesetih godina bilo još veoma stigmatizovano, a norma je bio stereotip muškarca koji jedini zarađuje u porodici“, podseća se u studiji.

„Naši rezultati pokazuju bi politika trebalo da podrži ratne veterane posebno pri kraju radnog veka, čak i onda ako su se odmah posle rata snašli na tržištu rada“, kažu analitičari.

„Osim toga, važna je brza integracija izbeglica u tržište rada i obrazovni sistem. Posebnu pažnju bi trebalo posvetiti omladini na prelazu iz škole u zanat kao i grupama koje su zapostavljene na tržištu rada“, piše u preporukama nemačke studije.