Stvaraju se svi uslovi za prvu ekološku opštinu

To je najavio predsednik te opštine Milan Stamatović, podsetivši na to da je, tokom ove godine, kupljena sportska hala, osnovan Agroindustrijski centar i završeno zdanje Kulturnog centra na Zlatiboru.

– Za tako malu lokalnu samoupravu, kao što je Čajetina, to su projekti koji su dovoljni za ceo jedan vek, naveo je Stamatović i istakao da se iz lokalnog budžeta, čiji su prihodi planirani u iznosu od oko 2,2 milijarde dinara, oko 70 odsto odvaja za infrastrukturne projekte i razvoj, a svega pet odsto za plate zaposlenih.

Opština je ove godine kupila Sportsko-turistički centar Zlatibor za 1.601.700 evra od slovenačkog preduzeća u stečaju „Rašica point“. Kompleks od 9.22 kvadratnih metara poseduje sportsku halu, smeštajne kapacitete i zemljište od jednog i po hektara. To ulaganje omogućiće dodatni razvoj sportskog turizma i privući domaće i inostrane sportske ekipe da se na Zlatiboru pripremaju za takmičenja.

Agroindustrijski centar, koji je na Zlatiboru osnovan početkom septembra kao deoničarsko društvo, a čije formiranje je podržala Vlada Švedske, trebalo bi da pomogne poljoprivrednim proizvođačima da lakše plasiraju svoje proizvode, zaštite brend i geografsko poreklo mesnih prerađevina, sira, meda i drugih proizvoda tog kraja.

Time, kako je naveo Stamatović, Čajetina potvrđuje nameru da, osim turizma, razvija i podstiče poljoprivredu i proizvodnju organske hrane.

Krajem juna je otvoren novoizgrađeni i savremeni Kulturni centar na Zlatiboru površine oko 2.000 kvadratnih metara.

U gradnju tog objekta, koji ima salu za pozorišne predstave i bioskopske projekcije, galeriju, biblioteku, konferencijsku salu i druge sadržaje, a koji su dostupni i osobama sa invaliditetom, opština i Turistička organizacija Zlatibor su uložili 182 miliona dinara, dok je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija učestvovalo sa 45 miliona dinara.

Kada je, pre nekoliko godina najavljen ambiciozan projekat zlatiborske gondole, koja će, trasom od skoro devet kilometara, uskoro spojiti centar Zlatibora i vrh Tornika i imati međustanicu kod Ribničkog jezera, mnogi su bili sumnjičavi, a gradnju su kritikovali i predstavnici republičke vlasti.

– Svi naši projekti su proistekli iz studija, analiza, potreba građana, tržišta i savremenih tokova u turizmu, kazao je Stamatović i naveo da je gondolu opština sama finansirala sa 13 miliona evra, od kojih je deset miliona evra koštala oprema koja je kupljena od francuske kompanije Pomagalski, čiji predstavnici nadziru gradnju, a ostatak iznosa je vrednost radova.

– Za gondolu, opština se zadužila kreditom 7,6 miliona evra i vratili smo više od polovine tog iznosa, što znači da nisu tačne optužbe da smo zadužili buduće generacije. Da je gondola završena pre tri godine, kako smo planirali, do sada bismo u potpunosti vratili kredit i imali profit, kazao je naš sagovornik i dodao da će buduća gondola značajno doprineti razvoju Zlatibora i privući nove investitore, a uloženi novac trebalo bi da se vrati u roku od sedam do deset godina.

Uskoro će, kako dodaje, biti pušten u probni rad i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda na Zlatiboru, koje će zaštititi od zagađenja rečice Obudojevice i sliv Drine.

U gradnju, koja je počela pre dve godine, opština je investirala tri miliona evra, dok je Vlada Slovenije, posredstvom svog Centra za međunarodnu saradnju i razvoj, donirala milion i po evra. Tim projektom, kao i ranijim uklanjanjem divljih deponija sa cele teritorije Čajetine, kao i planiranim investicijama u druge projekte zaštite prirodnih resursa, Čajetina namerava da postane i prva ekološka opština u Srbiji.

– Naredne godine krenućemo sa izgradnjom postrojenja za preradu otpadnih voda u Čajetini, Mačkatu i Sirogojnu. Očekujemo da ćemo za tri godine završiti te projekte, kako bi Čajetina ispunila uslove da postane ekološka opština, najavio je Stamatović.

Rekonstrukcijom sportske hale u Čajetini, u šta je lokalna samouprava uložila oko milion evra, Čajetinci će dobiti savremeni sportski objekat, koji je proširen.

Umesto 300 imaće 1.000 sedišta na novim tribinama, imaće nove lože, svlačionice, medija centar, prostorije za prvu pomoć, a zamenjene su i sve instalacije i ugrađeni savremeni sistemi za protivpožarnu zaštitu i klimatizaciju. Kako će taj objekat ispunjavati standarde koje je propisala FIBA, zajedno sa dvoranom „Švajcarija“ na Zlatiboru, to je i prilika da Čajetinci konkurišu i za međunarodna takmičenja.

– Usvojili smo strategiju razvoja, a na osnovu nje i sve potrebne planske dokumente i odluke, što je preduslov za izgradnju infrastrukture, a to su prepoznali investitori. Ravnomerno razvijamo celu opštinu, ulažemo u selo, u kompletnu komunikacionu infrastrukturu, a nismo zanemarili kuturne sadržaje, ni podsticaje i subvencije kako bismo zadržali mlade na selu“, poručio je Stamatović.

Veći prihodi za budžet

Na poslednjoj sednici lokalnog parlamenta, prilikom rasprave o izvršenju opštinskog budžeta za prvih šest meseci ove godine, rečeno je da su prihodi ostvareni sa 53,65 odsto, a rashodi sa 40,35 odsto planiranih iznosa i ocenjeno da su prihodi od poreza na zarade, imovinu i prenos apsolutnih prava bili veći nego prethodne godine.

Komunalna policija

Radi primene novog Zakona o komunalnoj policiji, čajetinska skupština je izmenila odluku o opštinskoj upravi, kojom je predviđeno formiranje novog odeljenja i mogućnost da ta lokalna samouprava angažuje pet komunalnih policajaca.

Svim prvacima po 5.000 dinara

U okviru obeležavanje Dečje nedelje, koja je trajala od 7. do 13. oktobra, a po odluci Opštinskog veća, svim đacima prvog razreda sa teritorije opštine Čajetina dodeljeni su iznosi od po 5.000 dinara.

Tekst je deo projekta „Bolja infrastruktura, bolji život ljudi“, koji se sufinansira sredstvima Opštine Čajetina. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju nužno stavove organa koji sufinansira projekat.