Osnovni problem u ovoj situaciji jeste taj što praktično ne postoji ekonomsko-socijalni savet, tako da nikakvog dogovaranja sa sindikatima nema niti će ih biti, ni povodom najavljenih promena.
Mi nemamo tu šta da prihvatamo ili ne prihvatamo, jer savet je samo provizoran, i stoga se i ne može govoriti o nekom izjašnjavanju sindikata, navodi za Radnik Milan Popović, predsednik Samostalnog sindikata Subotice. Povodom najavljenih velikih promena u sferi poslovanja, on tvrdi da tu i nema nikakvih konkretnih predloga.
– Sve se nešto uopšteno govori, na primer, povećaćemo zaposlenost. Kako će se to uraditi, kakvi se koraci planiraju, sve je to neizvesno, ja nigde nisam video nikakav detaljniji predlog o tome. Priča se o i nekim izmenama zakona o radu, ali konkretna verzija još uvek nije ponuđena. To su sve samo neke najave, kaže Popović, navodeći kao jednu od spornih ideja da se plaćaju otpremnine samo za vreme koje radnik provede u dotičnoj firmi.
– Mislim da je to u redu, ali država bi morala da isplati ostatak, jer opet imamo nesklad. Poznato je da su dosad neki odlazili s posla sa astronomskim otpremninama, a neki su čak dobijali otpremnine po dva pa čak i tri puta, i to iz državnih firmi. Tim zloupotrebama se mora stati na put. Međutim, bilo bi fer da država u nekom prelaznom periodu preuzme otplatu onog dela otpremnina koji ubuduće neće priznavati poslodavac, ocenjuje Popović. Po njemu je i predlog da se produži staž veoma loš.
– Ako neko misli da mi i kod nas treba da podignemo granicu za penzionere do 67 godina, onda je u zabludi. Situacija nije ista u Francuskoj i u Srbiji. Kod nas su ljudi na mnogim poslovima veoma „izraubovani“ i šta se očekuje od njih sa 67 godina? Da dolaze sa staračkim štapom na posao. Pa koji će poslodavac trpeti takvog radnika? Jednostavno će ga otpustiti. Sindikat treba tome oštro da se suprotstavi. Kada se formirao tim za reformu penzionog sistema, ja sam takođe bio u njemu, i zatražio da se uradi detaljna analiza broja penzionera, njihovih primanja, starosti, itd. Mi smo zaista i dobili takvu analizu, ali nas niko više nije pozvao da nastavimo rad, ogorčen je čelnik subotičkih samostalaca. Navodi i da je smanjenje poreza i doprinosa dobra mera, ali ona treba da se odrazi na cenu rada, odnosno da se radniku omogući da više zaradi, a ne da mere budu olakšanje samo za poslodavca.
– Sindikat bi mogao imati i veću ulogu u borbi za prava i položaj radnika kada bi inspekcije radile svoj posao. One moraju biti rigoroznije u zaštiti prava radnika, onda kada sindikat utvrdi da je radnik oštećen, posebno kada se radi o uskraćivanju zarada. Inspekcija danas i nema mogućnost da takve pojave spreči i sankcioniše, nego se radnik upućuje da traži pravdu na sudu. A znamo i kako rade sudovi, i koliko procesi traju i koliko to košta. Koji se radnik sme upustiti u višegodišnju parnicu protiv poslodavca, navodi Milan Popović.
S druge strane, Vanja Dragojlović, predsednik Udruženja građana Solidarnost iz Subotice, koje se bavi prevashodno problemima radnika, smatra da je veliki deo odgovornosti upravo na sindikatima.
– Rukovodstva sindikata će prihvatiti sve što vlada ponudi, jer je njima stalo samo da ostanu na tim funkcijama. Jer, da tu ne rade, ne znam od čega bi živeli. Njihov sindikalni angažman je samo iz ličnog interesa, a sindikati sve vreme u stvari igraju zajedno sa vladom, i imaju zadatak da ublaže eventualno nezadovoljstvo građana, ističe Dragojlović, koji je pesimista i smatra da najavljene mere neće doneti nikakav rezultat, to jest poboljšanje lošeg položaja radnika.
On smatra da su mnoge nagoveštene promene loše, a jedna od njih je i najava obaveznog zapošljavanja čak nakon tri godine rada na određeno vreme.
– To je u našim uslovima neprihvatljivo. Takav sistem se može primeniti u stabilnim tržištima rada, gde radnici kada dobiju otkaz, odmah mogu naći drugi posao. Kod nas građani nemaju nikakvu sigurnost, jedva nalaze poslove, a ovakvo rešenje stvoriće još veću egzistencijalnu nesigurnost. Mislim da i sve ostale mere više idu naruku poslodavcima nego zaposlenima, navodi Dragojlović.
Zašto ne postoji zakon o sindikatima
– Mi uopšte nemamo zakon o sindikatima, već samo Zakon o radu, koji definiše način organizovanja sindikata, a on omogućava poslodavcima da kontrolišu sindikate, i da mobinguju one koji su aktivni odnosno sindikalno angažovani. Radnici su kod nas potpuno nezaštićeni, i ne mogu ni da očekuju da neko u najavljenim promenama zastupa njihov interes, kaže Vanja Dragojlović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
