Subvencije davati za visoku tehnologiju, ne za motanje kablova

Na ovo pitanje pokušali su da odgovore neki od najvećih investitora i predstavnici kako domaćih tako i stranih poslodavačkih udruženja na Kopaonik biznis forumu.

Na pitanje šta su glavni problemi koje bi trebalo rešiti u poslovnom ambijentu.

Nebojša Šaponjić, suvlasnik NELT-a je kratak i jasan, pravni sistem i transparentnost.

Zoran Petrović, predsednik UO Amčama pored vladavine prava identifikuje korupciju i efikasnost pravosuđa i javne administracije.

Mihailo Janković, generalni direktor MK grupe, ističe pored vladavine prava i deficit kadrova u nekim oblastima koji već sada postoji, a slično razmišlja i Goran Pekez, predsednik Japanske poslovne alijanse u Srbiji koji ističe da je razvoj ljudskih resursa istovremeno slabost, ali i šansa naše ekonomije.

Predsednik kluba Privrednik Zoran Drakulić pored vladavine prava kao problem ističe i odnos države prema domaćim privrednicima bez čijih investicija nema visokih stopa rasta od šest, sedam odsto.

Strane direktne investicije su za poslednjih 10-ak godina povećane sa tri na 8,3 odsto BDP-a, a Srbija je došla na korak do investicionog kreditnog rejtinga. Iz ugla stranih kompanija okupljenih u Amčam to je posledica kvalitetne, a jeftine radne snage, trgovinskih sporazuma i blizine tržišta, kao i makroekonomske stabilnosti, niskih cena i stabilnog kursa.

„Nekada je prednost biti nerazvijena zemlja jer onda dolazi kapital jer ostvaruje veće stope prinosa. Za neke biznise važne su i subvencije. Za dobijanje investicionog rejtinga potrebna je predvidivost javnih finansija i dobro je što ulazimo u sporazum sa MMF-om, biće nam potrebna njihova podrška dok ne dođemo do investicionog rejtinga. Važna je i dinarizacija. Sada je oko dve trećine bankarske aktive vezano za ili je u stranim valutama i to dovodi do problema kada napolju dođe do nevolja. S druge strane, za dinarizaciju je dobro što je niska inflacija i što su niske kamatne stope u dužem periodu“, napominje Petrović koji je i predsednik IO Rajfajzen banke.

Japanski investitori su znatno zainteresovaniji za Srbiju i to pokazuju konferencije o investiranju u Srbiju. Prema rečima Pekeza koji je i direktor u Japan tobako internacionalu (JTI), poslednja takva konferencija na koju je došlo 300 japanskih privrednika pokazuje da je Balkan „ostrvo u Evropi koje još nisu pokrili investicijama“.

„Oni ne pitaju za subvencije, već su zainteresovani za obrazovanje radne snage i to ne inženjera za koje se podrazumeva da znaju engleski, već i nižih nivoa kvalifikacija. Takođe je problem slaba pokretljivost ljudi unutar Srbije. Inženjer iz Srbije treba da shvati da može bolju poslovnu priliku da ima ako se preseli u npr. Kikindu, nego u Austriju“, smatra Pekez.

Iz ugla velike logističke kompanije kao što je Nelt koja radi ne samo u regionu već i u subsaharskoj Africi, procedure prilikom transporta su veoma važne za efikasnost poslovanja, a prema rečima Nebojše Šaponjića ovde bi i EU i okolne zemlje mogle da porade na uklanjanju barijera.

„Stalno se insistira na tome da se Srbija usklađuje sa EU, da otvara poglavlja, ali mi imamo probleme kada izlazimo u zemlje EU ili u region. Na primer, u BiH da biste registrovali deo dečje hrane potrebno je 12 registracija na različitim nivoima uprave i za to treba tri do šest meseci i mnogo novca. A što se tiče EU, pogledajte samo kolone kamiona na granici sa Hrvatskom i Mađarskom. To nije zbog naše strane, mi smo usklađeni. Neko pravi barijere“, poručuje Šaponjić.

Za Zorana Drakulića glavno pitanje je zašto su domaći investitori diskriminisani u odnosu na inostrane.

„Strani investitori su dobili 14,5 puta više subvencija nego domaći, a i ti domaći su bliski vlasti. Pre mesec dana domaći investitor otvara tržni centar u Nišu u koji je uloženo 70 miliona evra, a niko se nije pojavio iz države na otvaranju. Predsednica opštine održala govor i odmah otišla. Kod moje fabrike u koju je uloženo 25 miliona evra i gde prođe 15.000 kamiona godišnje, 10 godina ne mogu da asfaltiraju put što košta 150.000. Nismo mi protiv stranih firmi i subvencija, ali vreme je da se daju za visoke tehnologije i one koji daju visoke plate, a ne onima što zapošljavaju jeftinu radnu snagu“, smatra Drakulić, dodajući da ćemo tek imati problema sa radnom snagom i da ćemo kao i neke druge zemlje morati da uvozimo ljude iz zemalja kao što je Indija.

On je zaključio i da su najveće subvencije dobile firme koje su ušle u prirodne resurse, kao što su RTB Bor, NIS ili najavljeni rudnik litijuma.

Ako su svi saglasni da su korupcija, pravosuđe i kadrovi glavni problem, takođe ocenjuju da najveći potencijali Srbije leže u poljoprivredi i digitalizaciji.

Šaponjić smatra da se mora preći na izvoz prerađenog voća i povrća umesto sirovina, dok Pekez ocenjuje da je digitalizacija globalni potencijal, ali da država mora da umesto da bude korak iza, bude korak ispred dešavanja.

Zoran Petrović je poručio da treba promeniti kulturu i posmatrati svakog ko nekog zapošljava kao heroja.

„Voleo bih da vidim kulturu uspeha ovde“, zaključio je Petrović.