Zašto je i uz subvencije države energetska sanacija skupa za mnoge građane?

Energetsku sanaciju stambenih objekata država je započela još 2021. godine i dosad je prema rečima ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović subvencije za zamenu stolarije i kotlova, izolaciju fasada ili ugradnju solarnih panela iskoristilo oko 20 hiljada domaćinstava u zemlji.

Plan je da u naredne četiri godine subvencije za povećanje energetske efikasnosti u svojim domovima iskoristi 50.000 domaćinstava za šta su nadležni u saradnji sa Svetskom bankom obezbedili 50 miliona evra.

Podsticaji se građanima daju tako što polovinu sume nužne za instalaciju opreme potrebne za energetsku sanaciju obezbeđuju država Srbija i lokalne samouprave, a drugu je dužno da pribavi domaćinstvo koje se prijavilo za subvenciju.

Lokalne samouprave koje su ekonomski ugrožene učestvuju sa 15 odsto u ovoj incijativi, a preostali deo daje država.

U slučaju da se građani opredele za primenu više od jedne mere energetske efikasnosti onda se učešće nadležnih povećava na iznos od 65 odsto.

Da među građanima vlada zainteresovanost za mere energetske sanacije ilustruje podatak da je broj instaliranih solarnih sistema za sopstvenu potrošnju u Srbiji porastao od 2021. do kraja 2023. godine na 1.870 korisnika iz kategorije domaćinstva.

Prema podacima nemačke organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, koja je uspostavila platformu Solarni kalkulator, tendencija rasta ukazuje da postoji zainteresovanost potrošača u Srbiji da proizvodnjom i potrošnjom energije iz solarnih izvora doprinesu smanjenju emisije gasova i zaštiti životne sredine i obezbede nezavisno i sigurnije snabdevanje električnom energijom.

Tim stručnjaka nedavno je na toj platformi objavio analizu računa prozjumera iz oktobra 2023.godine, a zaključak je da sada trošak PDV i akcize povoljnije utiču na ostvarenje uštede, jer se obračunavaju na osnovu utrošene električne energije.

Viškove struje koje stvore kao proizvođači prozjumeri predaju elektrodistributivnoj mreži, a kad im potrošnja prevaziđe potrošnju imaju pravo da preuzimaju struju od Elektroprivrede Srbije za svoje potrebe, kao i svi drugi potrošači.

Prednost postavljanja solarnih panela je što kupci – potrošači nisu dužni da plaćaju struju koju sami proizvedu i na taj način ostvaruju uštedu.

Početkom prošle godine Vlada Srbije usvojila izmene Zakona o PDV-u, koje su omogućile da se PDV, kada je reč o prozjumerima, više ne obračunava na celokupni iznos preuzete struje, već na iznos umanjen za količinu koju je kupac – proizvođač isporučio EPS-u.

Takođe, kasnije u toku godine pripremljene su izmene Zakona o akcizama kako bi bio omogućen povoljniji obračun za prozjumere.

Sa druge strane, s obzirom na to da je životni standard u Srbiji prilično nizak te da polovina zaposlenih u zemlji radi za platu do 66.000 dinara a da je za sprovođenje mera energetske sanacije nužno i finansijsko učešće građana teško je poverovati da će se ostvariti plan nadležnih da u narednom periodu energetsku efikasnost u svojim domovima poveća oko 50.000 građana.

Naime, oprema za sprovođenje energetske efikasnosti je veoma skupa čak i sa dobijenom subvencijom. Jedan broj građana tako nije u mogućnosti da obezbedi svoj udeo u realizovanju investicije bez apliciranja za kredit u banci.

Cena koju domaćinstvo mora da plati za zamenu stolarije u stanu veličine 60 kvadratnih metara procenjuje se na oko 2.000 evra.

Država je spremna da pokrije troškove polovine tog iznosa dok će ostatak platiti građani sa kojima nadležni potpišu ugovore o bespovratnoj novčanoj pomoći.

Kada je reč o solarnim panelima koji imaju potencijal za godišnju proizvodnju od 1.500 do 7.250 kilovat-sati električne energije njihova ugradnja košta oko 5.000 evra, što znači da domaćinstvo mora da obezbedi pola od te sume.

Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za Danas je dobro što se povećava broj ljudi zainteresovanih da poboljšaju energetsku efikasnost u svojim domovima i da povećanje subvencija na 65 odsto za one koji se opredele da primene više od jedne mere tome svakako ide u prilog.

– Problem koji ostaje sa druge strane je taj što nizak životni standard sprečava određeni broj građana da konkuriše za dobijanje podsticaja. U svakom slučaju, korisno je da se što više domaćinstava opredeli za energetsku sanaciju i svaka novčana pomoć države zarad sprovođenja tog cilja je dobro došla – navodi naš sagovornik.

Stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović pak navodi da model po kome se dodeljuju subvencije podstiče segregaciju među građanima zbog toga što, nezavisno od svoje volje, jedni imaju a drugi ne mogućnost da koriste podsticaje.

– Naime, da li će građanin moći da dobije subvenciju za energetsku efikasnost zavisi isključivo od toga da li će se lokalna samouprava na čijoj teritoriji živi prijaviti na konkurs ili neće. Postoje opštine koje prosto nemaju stručne kadrove koji bi se bavili preduzimanjem potrebne papirologije u te svrhe i bez obzira što tu žive građani koji to žele oni subvencije neće dobiti. Drugim rečima, ako se dele podsticaji onda građane ne treba diskriminisati već naći način da ih dobiju svi koji to žele, sa cele teritorije Srbije. Ako problem da se to ostvari predstavlja nedostatak novca onda bi bilo nužno smanjiti iznos subvencija i na taj način obezbediti da ih dobiju svi koji su za njih zainteresovani – zaključuje naš sagovornik.