Subvencije Er Srbiji 40 puta veće od "profita"

Ono što Er Srbija nije objavila je da je u toku 2016. godine primila subvencije od države vredne 4,95 milijardi dinara (oko 40 miliona evra). Subvencije (koje se knjiže kao poslovni prihod) su činile 14 odsto ukupnih prihoda iz poslovanja ove kompanije od oko 320 miliona evra koji su bili veći za pet odsto u odnosu na one iz 2015. godine.

Uprkos rastu prihoda iz poslovanja i subvencija (koje su bila milijardu dinara manje nego u 2015) Er Srbija je zabeležila gubitak iz poslovanja od 309 miliona dinara, naspram dobiti iz poslovanja od 487,7 miliona u 2015. godini. Dobit je ostvarena pre svega zahvaljujući stavci “ostali prihodi” od milijardu dinara u kojima su prihodi od naplaćenih penala i naplaćena potraživanja koja su ranije otpisana.

Porez po stopi od 0,47 odsto

Nacionalni avioprevoznik u kome je država vlasnik 51 odsto, a Etihad ervejz iz UAE 49 odsto je ostvario dobit pre oporezivanja od 106,3 miliona dinara, što je za četiri puta manje nego 2015. godine. Ipak za razliku od 2015. u prošloj godini Er Srbija je platila i porez na dobit, ali svega 499.000 dinara ili oko 4.000 evra. Sa poreskim oslobođenjima i poreskim gubicima, Er Srbija je platila porez na dobit po efektivnoj poreskoj stopi od 0,47 odsto. Inače stopa poreza na dobit u Srbiji je 15 odsto. Ukoliko Er Srbija bude pravila dobit i u ovoj i naredne dve godine neće uplatiti mnogo više poreza s obzirom da ima poreske gubitke u iznosu od 16,16 miliona dinara koje može da iskoristi do 2020. godine.

Prema godišnjem izveštaju koji je potpisan 28. februara 2017. godine, a objavljen tek juče 9. avgusta, državna davanja ovoj kompaniji prema ugovorima i odlukama Vlade iz 2014. godine o konvertovanju svih obaveza JAT-a pre 2013. godine na dan 31. decembra 2016. godine iznosila su oko 140 miliona evra.

U napomenama uz finansijske izveštaje se navodi da je Er Srbija u 2016. godini imala troškove za sudske sporove nastale pre 2013. godine na šta se odnosio deo subvencija od 4,95 milijardi dinara, ali i još 935 miliona dinara koliko Er Srbija potražuje od države.

Od Srbije jeftini krediti, od Etihada Skupi

Kako izgleda partnerstvo Etihada i Republike Srbije u Er Srbiji mogu da ilustruju i krediti koje su oba vlasnika odobrili ovoj kompaniji. Naime, u septembru 2015. godine firma EA partners, firma za posebne namene Etihada zadužena za prikupljanje novca na tržištu i finansijske plasmane osnovana u Holandiji, je odobrila kredit Er Srbiji od 56,5 miliona evra. Tom prilikom su naplaćeni “transakcijski troškovi” od celih 6,55 odsto ili 3,7 miliona evra za koliko je umanjena suma koju je Er Srbija povukla. U maju 2016. godine ista firma je odobrila Er Srbiji kredit od 63 miliona evra uz istu proviziju od 6,55 odsto odnosno 4,1 miliona evra. Godišnja kamatna stopa na oba (petogodišnja) kredita je 6,95 odsto uz kvartalno uvećanje od 0,17 odsto. Da bi se stekla slika koliko su to velike kamate, o provizijama da ne govorimo, ilustrativan je podatak da je država Srbija preko Fonda za razvoj u januaru ove godine odobrila Er Srbiji kredit od 14 miliona evra po kamatnoj stopi od 3,5 odsto.

Ekonomisti ukazuju da ovi skupi krediti od strane vlasnika kompanije predstavljaju klasičan primer korištenja transfernih cena. Ekonomista Milan Kovačević ističe da bi država trebalo da prizna troškove samo za tržišnu kamatnu stopu koja se sada kreće oko dva, tri odsto, a da na ostalo plati porez na dobit.

Izvlačenje para iz Srbije

“Naši predstavnici su u Nadzornom odboru, oni to nije trebalo da dozvole, a opet Nadzorni odbor odobrava odluke o zaduživanju”, napominje Kovačević. Slično razmišlja i ekonomista Danilo Šuković koji smatra da je Etihad “našao zlatnu koku koju čerupa”. “Članovi Nadzornog odbora su verovatno pod političkim uticajem donose odluke koje odgovaraju Etihadu i to je verovatno vezano i zadruge projekte sa Ujedinjenim arapskim emiratima”, ocenjuje on.
Inače obojica smatraju da državi i subvencijama nije mesto u kompaniji koja se bavi komercijalnim poslovima na tržištu.

“Ako je dobit 900.000 evra, a subvencije 40 miliona, Er Srbija je u velikim problemima i pitam se šta bilo kada tih subvencija ne bi bilo, a ne bi smelo da ih bude. Država treba da uspostavi uslove za psolovanje ejdnake za sve, a tržište da odluči ko je uspešan, a ko ne. Ipak političari vole od toga da prave marketing i sebi podižu rejting, a to na kraju košta građane”, ističe Šuković.

I Kovačević napominje da se od samog početka stvara utisak da je nacionalna aviokompanija od ključne važnosti za celu naciju, što nije slučaj.

“Treba doneti neki zakon kojim bi se preciziralo kada i pod kojimuslovima država može da ulaže sredstva u kompanije. Mi smo krenuli u privatizaciju, a onda država ulaže malo u Fijat, malo u Beograd na vodi, malo u Er Srbiju… Pri tome nigde nema studije izvodljivosti za neku investiciju da se vidi da li se i kada to isplati. To je neodrživo u demokratskoj državi”, zaključuje Kovačević.