Državni budžet u privatne ruke: Ko će vratiti subvencije namenjene hotelima za potrebe Ekspo-a?

U tom cilju, Vlada Srbije narednih dana doneće uredbu koja će predvideti novac za pomoć hotelijerima.

Naime, kako je saopštio Mali, pomoć će važiti ne samo za prostor Surčina ili teritoriju Beograda, već za čitavu Srbiju, a odnosi se na hotele sa tri, četiri ili pet zvezdica.

Prema njegovim rečima, subvencionisaće se do 20 odsto od vrednosti investicije, kako bi vlasnici postojećih hotela imali motiv da ih proširuju ili da grade nove kapacitete.

Ipak, iako se savetnik za razvoj i investicije Mahmud Bušatlija slaže da će, ako broj posetilaca za vreme Ekspo-a dostigne predviđen, biti potrebni dodatni smeštajni kapaciteti, mišljenja je da ovaj način podsticanja neće biti osnovano i prioritetno ulaganje.

„Pošto nismo videli nikakav dokument iz kog bi se moglo zaključiti da se ozbiljno pristupilo ovom projektu, odnosno, nemamo urađene kost benefit analize na osnovu kojih možemo reći da treba uložiti neke pare, smatram da ovo nije sigurno davanje. Protivnik sam subvencija bilo koje vrste, osim za poljoprivredu, jer su one nešto što se teško može kontrolisati, a nikada se ne povrate državi“, poručuje sagovornik Danasa.

Bušatlija smatra da bi država mogla na drugi način da pomogne razvoju turizma, a ne dajući subvencije bez dugoročnog plana koji obuhvata turističku ponudu.

„Ako se može dokazati da je potrebno razvijati hotelijerstvo, onda država može naći načine kako da učestvuje u tome, i da bude suvlasnik u hotelima, a ne da daje subvencije koje se nikada neće vratiti u budžet. Pošto ih ne vraća onaj ko ih je dobio, onda se to preliva u javni dug, koji svi plaćamo“, sugeriše Bušatlija.

S obzirom na to da će se subvencije izdvajati i za luksuzne hotele, a postojeći „vrede na desetine pa i stotine miliona evra“, 20 odsto subvencija znači do desetina miliona po jednoj investiciji.

Bušatlija ističe da subvencionisanje vidi pre kao kanal da se sredstva iz države uliju u privatni sektor, baziran na ideji da će se, možda, u nekom trenutku, uloženo povratiti kroz profit, tojest, kroz porez na profit.

„Za opremanje hotela od pet zvezdica, po jednoj sobi računa se na ulaganje od oko 150.000 evra, u normalnoj situaciji u Evropi. To bi kod nas značilo 300.000 evra, dok se „podmire“ svi. Dodatni problem predstavlja činjenica da oni, nakon Ekspoa, neće donositi pare. Jer nam praksa pokazuje da se poslednjih pet tematskih izložbi nije isplatilo. Ne mogu se privući milioni ljudi na izložbu muzike i sporta, osim ako ne uvuku estradu, pa neko dođe da gleda naše pevaljke i trećerazredne fudbalere. Čini mi se da je ovo još jedan od načina kako da se državni budžet prelije u privatne ruke. Ako se subvencionišu hoteli, voleo bih da vidim da li država ima ikakve veze sa hotelijerstvom, ima li akcije u nekom od njih. Možda je zafalilo para za vlasnike hotela bliske vlasti, pa su rešili da daju subvencije svima, ali će prvih 10 biti njihovi „dečki““, ističe naš sagovornik.

Stava je da sve  u vezi sa Ekspom treba da bude transparentnije, jer, kako napominje, ako se državne pare troše za civilne potrebe, onda građani moraju to i znati.

„Kao država, obavezni smo da pre planiranja bilo kakvog projekta, obavestimo građane i čujemo njihov stav o tome. Međutim, ta praksa se ne poštuje u Srbiji“, zaključuje Bušatlija.

I ekonomista Milan R. Kovačević kaže da je inače nezadovoljan načinom na koji se planiraju pripreme za Ekspo.

Prema njegovim rečima, ispravno bi bilo napraviti računicu koliko šta košta, i definisati sadržaj koji je potreban za realizaciju.

On ukazuje da bi i sami vlasnici hotela, ako bi se studija pokazala da je pametno uložiti sredstva u proširenje, to i uradili, nezavisno od subvencionisanja.

„Ništa od studija nije urađeno, a ako država bez njih da subvencije za hotele, grdne pare će otići za to. Kada bi se napravio program koji pokazuje da je opravdano ulagati u hotele, ljudi koji se bave hotelijerstvom bi sami proširili kapacitete kako bi imali više posla. Ipak, bojim se da će ovo biti „beli slon“, odnosno pogrešne investicije“, napominje ovaj ekonomista.

Kao i Bušatlija, mišljenja je da smeštajne kapacitete neminovno treba proširiti jer je turizam u porastu, ali ne na ovaj način.

„Zašto bi dali subvencije, umesto uverili hotelijere da treba bez njih da povećaju smeštajne kapacitete i kategorije hotela? Dodatni problem predstavlja i to što neće biti javnih nabavki. S ovom izložbom se inače srlja, jer je ideja nedefinisana, a svašta se vadi iz rukava“, kaže naš sagovorik.

Osim toga, Kovačević je stava da je imalo prečih grana koje su se mogle subvencionisati, ali da nadležni imaju želju „da se pokažu“, ulaganjima u vidljivije projekte.

„Hitnije je rešavati probleme sa energetikom, fokusiranje na čistu energiju, poboljšanje obrazovnog sistema, poljoprivrede i dosta drugih stvari“, zaključuje Kovačević.

Nasuprot mišljenju ekonomista, predsednik Udruženja hotelijera i ugostitelja HORES Georgi Genov, najavljenu meru vidi kao dobar podsticaj za privlačenje novih investicija, ali i za osposobljavanje postojećih kapaciteta.

„Ovo je dobra mera s obzirom na to da će i postojeći hoteli imati mogućnost da budu subvencionisani za renoviranje. Najveći deo njih izgrađen je do 2015. – 2016. godine. Prosečni vek enterijera je pet do sedam godina. Sa druge strane, stimulisaće potencijalne investitore da ulažu u hotele, i to ne samo za potrebe Ekspoa. Činjenica je da za Ekspo treba da imamo još od 5.000 do 7.000 novih smeštajnih jedinica u Beogradu, ali i dodatne u gradovima udaljenim do 100 kilometara“, poručuje Genov, dodajući da Beograd ima veoma malo hotela sa tri zvezdice, te da nema ni jedan koji može da primi pun avion putnika.

S druge strane, s obzirom na to da predlog o subvencionisanju hotela tek ide pred vladu, Goran Petković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže za Danas da je ključno pitanje odakle će se ova pomoć finansirati.

On napominje da Srbija do sada nije imala mere davanja subvencije za hotele, već kredita.

„Neobična je mera davati subvencije za privatno vlasništvo, ali ne znamo šta je tačno predviđeno. Da li će državna invsticija vratiti ulaganje u privatnu imovinu teško je odrediti. Takođe, niko ne investira u stadion, Ekspo i slične projekte, da bi se isplatilo kroz godinu dana. Prosečno vreme povraćaja investicije u hotele je preko 15 godina“, podseća Petković, dodajući da se investicije u hotele smatraju dobrim u ekonomskoj politici, jer hoteli ne „odu“ iz zemlje posle par godina.