Subvencije za one koji već imaju mnogo

Vučić je ovo rekao na zatvaranju konferencije o sivoj ekonomiji u prošli petak.

Samo nekoliko sati pre toga, na istoj konferenciji, državni sekretar u ministarstvu finansija Nenad Mijailović istakao je da priču o smanjenju poreza i doprinosa na zarade treba ostaviti za 2018. godinu i da ono dolazi u obzir samo ako se finansira iz ušteda, a ne iz povećanja nekog drugog poreza. On je takođe na toj konferenciji rekao da je u Srbiji u odnosu na druge zemlje opterećenje veće za niže plate, „pa se postavlja pitanje da li je progresivnost poreza na rad adekvatna“.

Ovo je nešto sa čim se većina ekonomista slaže, a što pokazuju i brojna istraživanja. Srbija je zaista na nivou proseka opterećenja prosečne zarade u uporedivim zemljama Centralne i Istočne Evrope sa 64 odsto poreza i doprinosa na neto platu. Prosečna plata u Srbiji, kao i plata dvostruko veća od prosečne su nešto ispod prosečnog opterećenja u CIE, dok je minimalna plata opterećena nešto više. Na primer, studija Svetske banke o reformi poreskog opterećenja za niže iznose zarada pokazuje da Srbija ima najnižu progresivnost u Evropi kod niskih zarada.

Na nivou trećine prosečne plate porezi i doprinosi u Srbiji iznose oko 37 odsto i veći su od većine evropskih zemalja osim Mađarske, Rumunije i Švedske. Ali zato po progresivnosti, samo se Bugarska (sa nulom) nalazi iza Srbije. Zanimljivo je da najveću progresiju u oporezivanju zarada imaju najbogatije zemlje Belgija, Francuska, Švajcarska, Nemačka…

I dok struka kaže da bi u Srbiji eventualno imalo smisla povećavati progresivnost poreskog opterećenja zarada, ako ništa bar povećanjem neoporezivog cenzusa koji sada iznosi 11.604 dinara, premijer najavljuje obračun sa minimalcima i stimulisanje visokih plata.

Ekonomista Milan Kovačević podseća i da su sada najmanji nameti na one koji imaju zarade iznad petostruke prosečne plate.

„Da se našalim, malo je i sebično tako nešto predlagati pošto i sami predlagači upadaju u tu grupu plata. U zbilji trend u svetu je obratan, da se uvodi veća progresija. Inače u Srbiji su najmanje oporezovani najbogatiji, s obzirom da u godišnji porez na dohodak, koji uvodi neku progresiju, ne ulaze prihodi od kapitala, a to su glavni prihodi bogatih“, napominje Kovačević dodajući da bi možda imalo smisla smanjiti porez na zarade, a povećati poreze na potrošnju samo je pitanje u kojoj meri. On ističe i da ćemo se teg svačega naslušati pred izbore.

Danijel Cvjetićanin, profesor na Singidunumu ističe da mu se čini da je ideja da se poslodavci stimulišu da daju veće plate.

„Ako je ideja da oni koji su isplaćivali deo plate na crno dobiju podsticaj da na celu platu plaćaju porez onda bi to možda i moglo da da pozitivan efekat. Ipak porez na zarade u Srbiji je mali, 10 odsto i to ne bi moglo da ima puno efekta. Ako je premijer mislio na doprinose, pre svega penzijske, onda je to potpuno druga priča. Mada u Srbiji i visina penzije zavisi od političke odluke“, ocenjuje Cvjetićanin.

Saša Đogović, saradnik IZIT, pozdravlja izjave o smanjenje nameta na rad, ali ističe da u budžetu za sledeću godinu nije ostavljen prostor za bilo kakvo smanjenje.

„Zalažem se za smanjenje nameta na rad, a s druge strane da se u toj meri smanje i subvencije za privlačenje investicija koje ne daju rezultata. U reformi javnog sektora parafiskalni nameti i nameti na rad još nisu ni dotaknuti“, kaže Đogović dodajući da bi glavna pomoć države domaćim malim i srednjim preduzećima bila smanjenje nameta na rad.