Sud određuje ko je kriv za propali auto-put

Novinar našeg lista juče nije mogao da dobije odgovor na pitanje da li su tokom monitoringa koji su obavljali nadležni u Institutu za puteve (angažovanog za nadzor radova na drumskom delu deonice) uočili bilo kakve nepravilnosti u materijalu ugrađivanom u put s obzirom da se, kako nam je rečeno, direktor te ustanove Bratislav Milić nalazi na službenom putu te će nam odgovori na tražena pitanja biti prosleđeni kada se vrati.

Ono što je u ovom trenutku poznato, bar sudeći po pisanju štampe, jeste da u Ministarstvu građevine sumnjaju da je neadekvatan materijal odnosno glina zbog čega je došlo do pucanja asfalta postavljen u prva tri meseca 2013. godine kada navodno Milutin Mrkonjić, tadašnji ministar infrastrukture (koji je takođe obuhvaćen krivičnom prijavom), nije obezbedio potrebna novčana sredstva za angažovanje nezavisnog nadzora radova.

S druge strane Mrkonjić tvrdi da je krivična prijava protiv njega „neozbiljna i neutemeljena“ te da propusta nije bilo za vreme njegovog ministarskog mandata. Izvođač radova Planum kategorično odbacuje tvrdnje da je odgovoran za postavljanje gline u asfalt, a o svim optužbama nadležni u tom preduzeću kažu da će se izjasniti onog trenutka kada se upoznaju sa sadržinom krivične prijave sa kojim su suočeni.

Da li će nadležni sud imati dovoljno dokaza da izvede zaključak ko je kriv za rupe na putu na deonici Ub – Lajkovac preostaje da se vidi. Činjenica da je nadležno ministarstvo moralo da se obrati pravosudnim organima kako bi se rešio ovaj problem podržava tvrdnje stručne javnosti koja smatra da je on i nastupio zbog toga što u Srbiji ne postoje adekvatne zakonske norme i standardi u oblasti građevinarstva. S obzirom da ih nema, odnosno zato što nisu ugrađeni u važeća zakonska rešenja nije moguće da se krivac za grešku sankcioniše zbog kršenja propisa. Umesto toga, Ministarstvo građevine je prinuđeno da se obrati tužilaštvu kako bi se slučaj rešio. Postavlja se pitanje zbog čega adekvatni propisi nisu određeni i implementirani u naše zakonodavstvo baš zbog toga da se ovakve stvari ne bi dešavale. Pitanje je takođe da li Ministarstvo građevinarstva na ovakav način može da zaštiti interese države u slučaju da se propusti dese i u slučaju stranih građevinskih kompanija koje su u mogućnosti da angažuju skupe i vešte advokatske firme.

Podsećanja radi, Zorana Mihajlović, ministarka građevine, podnela je krivičnu prijavu tužiocu za organizovani kriminal protiv 14 lica, među kojima su Milutin Mrkonjić i predstavnici izvođača radova i nadzora, a u vezi sa izgradnjom dela puta na Koridoru 11 dužine 12,5 kilometara, od Uba do Lajkovca. Ta deonica je koštala 70 miliona evra, a u delu od 4,5 kilometara mora da se gradi ponovo. Analize stručnjaka utvrdile su da je u put ugrađivana glina, da se cement raspao, zbog čega je potrebno u dubini od tri do četiri, a negde i do 11 metara podići put u dužini od 4,5 kilometara, a to će koštati najmanje 1,07 milijardi dinara.