Sudbina Dojče banke u rukama američke vlade

Američko ministarstvo pravde, naime, traži da mu Dojče banka plati 14 milijardi dolara kazne, što bi moglo da ozbiljno ugrozi poslovanje ove banke.

U središtu problema je poslovanje Dojčea u vreme pre finansijske krize 2008. godine, kada je ova finansijska institucija u SAD prodavala obveznice zasnovane na hipotekama, na način za koji američke vlasti tvrde da je bio nepošten i da je dovodio klijente ove banke u zabludu. Najviši menadžment Dojče banke je, kako je utvrđeno, znao da su obveznice koje je banka prodavala „toksične“, odnosno da je veliki deo hipoteka nenaplativ, ali je i pored toga banka te obveznice reklamirala i prodavala kao visoko pouzdane, sa dobrim rejtingom, dok se s druge strane, Dojče sama „kladila“ na pad tih istih obveznica i pojedine povlašćene klijente savetovala da ne kupuju te hartije od vrednosti.

Sada Amerikanci traže drakonsku kaznu za Dojče, koja bi tu banku mogla da dovede u situaciju da mora da se dokapitalizuje pod vrlo nepovoljnim uslovima ili da rasprodaje delove svoje imovine po niskim cenama. Dojče je za nagodbu sa američkim vlastima odvojila oko 5,5 milijardi evra, i sve preko toga će biti problem za ovu banku. Banka trenutno pregovara sa vlastima u Vašingtonu, kako bi snizila traženu odštetu.

Akcije Dojčea su u utorak skočile za 1,5 procenat nakon što je nemački list Platow brief objavio da banka očekuje da do kraja oktobra postigne dogovor o plaćanju odštete u iznosu od četiri do pet milijardi dolara. Kako je navedeno, Dojče banka razmatra i da ove godine ne isplati bonuse zaposlenima i upravi i da sprovede dokapitalizaciju.

Kazna od 14 milijardi dolara za ovu investicionu banku ne bi bila toliki problem da dolazi u drugačijem trenutku. Ali, Dojče koja zapošljava 100.000 ljudi i ima aktivu od čak 1,8 hiljada milijardi evra, takođe ima nivo najkvalitetnijeg CET1 kapitala – koji predstavlja glavnu meru finansijske otpornosti banke – od samo 10,8 odsto, što je znatno ispod ciljane vrednosti od 12,5 procenata i dosta niže od većine njenih konkurenata. Ako kazna koju banka bude morala da plati bude veća od 5,5 milijardi evra, Dojče će za svaku dodatnu milijardu dolara pretrpeti udar od 0,25 odsto na svoj CET1 pokazatelj.

U slučaju da banka bude morala da dodatni kapital onda prikupi emisijom novih akcija, to će zbog velikog pada cene akcija koji je Dojče pretrpela, dovesti do značajnog pada učešća postojećih akcionara u vlasništvu banke što će učiniti da im bude još teže da povrate novac koji su uložili u akcije banke.

Kako je Fajnenšel tajms nedavno konstatovao, „tu su i pitanja o tome da li bi investitori bili spremni da ubace još kapitala u banku, samo da bi finansirali skupu nagodbu sa Ministarstvom pravde SAD i bez jasne ideje o tome kako Dojče banka može da povrati profitabilnost, nakon teških gubitaka sa kojima se suočila prošle godine“.

Problem pred kojim je Dojče banka, skrenuo je pažnju javnosti na širi evropski bankarski pejzaž kojim dominiraju negativne kamatne stope i slab privredni rast koji banke dovode do tačke kada će profitabilnost pasti ispod troškova kapitala. Zbog toga su stručnjaci zabrinuti da bi u slučaju da Dojče banka ne bude u mogućnosti da sama ispliva iz nastalih teškoća, to moglo da ima domino efekat i na druge banke u Evropi.

Sve to pojačava pritisak na Angelu Merkel da priskoči u pomoć ovoj banci, pri čemu se fiskalno odgovorna kancelarka praktično nalazi između čekića i nakovnja. Merkel, kojoj se bliže izbori, s jedne strane ne sme da dopusti da najveći kreditor u državi propadne, dok s druge strane, ne sme ni da ulije državni novac u Dojče, jer je svih prethodnih godina branila drugim državama u Evropskoj uniji da na takav način pomažu svojim bankama kada su upadale u probleme.
Tako je letos, kada je italijanski premijer Mateo Renci pokušavao da pronađe način da pomogne svojim bankama, Merkelova insistirala da pravila moraju da se poštuju, konstatujući da „ne možemo da kroz sve ovo prolazimo ponovo na svake dve godine“.

Sada se ona nalazi u problemu, jer evropska pravila koja je do sada tako snažno branila, zabranjuju državnu pomoć, kako bi se osiguralo da od sada poverioci i akcionari budu ti koji će snositi gubitke banaka, a ne poreski obveznici.

Na direktno pitanje da li će država pomoći Dojče banci, Merkelova je izbegla odgovor, rekavši sasvim načelno kako vlada želi da se „kompanije koje imaju privremene probleme dobro razvijaju“.
Direktor Dojče banke DŽon Krijan je odbacio mogućnost da posegne za državnom pomoći, rekavši kako je to „za nas van svake diskusije“, mada se njegove reči mogu tumačiti i kao pokušaj smirivanja tržišta.

S druge strane, zaista je moguće i da će Dojče banka iz trenutnih problema izaći bez većih ožiljaka. Ukoliko sa američkom vladom bude postignut dogovor da kazna ne bude veća od pet milijardi, i ako banka uspe u prodaji nekih svojih delova kojih je već planirala da se reši, kao što je manjinski udeo u kineskoj Huaxia banci, za koju bi Dojče želela da dobije četiri milijarde dolara, to bi onda najverovatnije zaustavilo slobodan pad u kojem se našla nakon ocena o slaboj kapitalnoj poziciji i sada nakon pretnji enormnom kaznom u Americi.