U najtežoj krizi od svoga postanka, zajednička evropska valuta evro sa prvim je danom nove 2012. godine proslavila svoj deseti rođendan. „Ova 2012. godina biće odlučujuća godina za evro. Ne radi se ni o čem manjem od pitanja da li će evropska valuta preživeti. I to će zavisiti od Italije. Zato će 2012. godina biti italijanska godina“, kaže glavni ekonomista Dojče banke Tomas Majer u svom intervjuu Frankfurter algemajne cajtungu.
On prognozira da će Italija početkom ove godine zapasti u duboku recesiju i ako joj pođe za rukom da se pre izbora 2013. godine iz te recesije izvuče moći će da bude primer za ugled ostalim južnoevropskim državama. „Inače će se evro zona raspasti“, kaže Majer i dodaje da ovo čemu prisustvujemo nije samo kriza dugova nego arhitekture evropske ekonomske i monetarne unije. „Danas se mora računati sa svime, ali ja sam u osnovi optimista“, dodaje Majer.
Povodom desetog rođendana, nemački Špigl je za svoje čitaoce organizovao kviz iz poznavanja činjenica o evru. Tačni su sledeći odgovori: evro nije slabiji od nekadašnje nemačke marke – ona je od postanka do ukidanja svake godine gubila na vrednosti 2,6 odsto, stopa inflacije od 2002. do 2011. godine bila je 1,6 odsto; u trenutku uvođenja zajedničke evropske valute, za jedan se evro moglo dobiti 0,86 dolara, dok je prosečna desetogodišnja vrednost jednog evra 1,28 dolara koliko vredi i na svoj deseti rođendan. I najzad, Nemci su se teško odrekli svoje marke, ali ipak jesu: u slamaricama i na drugim bezbednim mestima nalazi se još oko 13,3 milijarde maraka u 172 miliona papirnih i 23,8 miliona metalnih novčanica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
