Sudbina jugoslovenskih industrijskih giganata: Tužna priča o velikoj propasti brodogradilišta

Ovo je početak brodogradilišta Uljanik koje je narednih 163 godine pravilo brodove pod Italijanima, Nemcima, u Jugoslaviji, Hrvatskoj, da bi 2019. godine otišlo u stečaj.

Tog 13. maja odlukom gradonačelnika, u Puli je proglašen Dan žalosti. To najbolje pokazuje šta je za Pulu i Istru značilo ovo brodogradilište.

Kao ni ostala velika brodogradilišta u Hrvatskoj ni pulsko brodogradilište nije preživelo tranziciju iz socijalističkog samoupravljanja u kapitalizam, ali ni globalizaciju u kojoj se 90 odsto svetske brodogradnje odvija u Kini, Južnoj Koreji i Japanu.

Poslednjih tridesetak godina najvećeg brodogradilišta u Hrvatskoj obeležile su kriza za krizom, stotine miliona državnih subvencija, štrajkovi, restrukturiranja, političke igre, hapšenja i na kraju stečaj. Priča toliko slična drugim jugoslovenskim tzv. gigantima teške industrije na kojima se zasnivala privreda SFRJ, a još više socijalni mir pošto su zapošljavali na hiljade ljudi.

U maju 2019. godine proglašen je stečaj nad Uljanikom d.d. kompanijom u čijem sastavu se nalazilo ne samo brodogradilište u Puli već i brodogradilište 3. maj u Rijeci, nakon što je država odbila plan restruktuiranja kompanije koji bi koštao 1,5 milijardi evra.

Od 1992. do 2017. godine u sanaciju i subvencije hrvatskih pet brodogradilišta država je potrošila 4,5 milijardi evra. Godinu dana ranije država je dala garancije za kredit za sanaciju Uljanika od 96 miliona evra.

Tokom krize 2008. godine Hrvatska je čak došla na udar Evropske komisije zbog nedozvoljene državne pomoći brodogradilištima i nelojalne konkurencije drugim evropskim kompanijama.

Skoro da nema godine u poslednje tri decenije da nisu iz budžeta sipane kune u neko od njih, pa su tako u jednom novinskom članku dobila naziv “spalionica novca”.

Od pet brodogradilišta jedno je likvidirano (Kraljevica), Brodosplit je kupilo preduzeće DIV Tomislava Debeljaka, a Brodotrogir Danko Končar 2013. godine, ali su i dalje u problemima, a poslednja dva pulsko i riječko su nakon privatizacije 2012. godine prodajom akcija radnicima, su završila u stečaju.

Nekada ponos jugoslovenske i hrvatske industrije i najvažniji izvozni proizvod danas je sveden na nekoliko manjih privatnih brodogradilišta i Brodosplit koji iako u predstečaju sa dugom od više od 700 miliona evra prema radnicima ipak ugovara poslove, pa je ove godine prijavio da je dobio gradnju broda od 1,5 milijarde dolara.

Ovo bi bio prvi brod za život na moru. Treba da bude dužine 232,5 metara i imaće 547 privatnih rezidencija. Zvaće se “MV Marrative” i biće prvi stambeni brod na pogon utečnjenog prirodnog gasa (LNG). Rok isporuke broda je 2025. godina, objavila je kompanija iz Majamija.

Osim rezidencija brod bi trebalo da ima, između ostalog, ima poštu, školu, knjižaru, bolnicu, banku, bazene, kancelarije i 20 restorana i barova.

Istovremeno je Brodosplit u predstečajnom stanju gde poverioci potražuju 730 miliona evra, a u kompaniji koja je nekada imala više 1.500 zaposlenih od jula je obustavljena proizvodnja.

Drugo privatizovano brodogradilište Brodotrogir spalo je na stotinak radnika i nalazi se u stečaju, dok ostalih 300 radi u drugim kompanijama Danka Končara koji je privatizovao ovo preduzeće. Nekada je ovde radilo više od 1.200 radnika.

Zanimljivo je da su u poslednje dve godine pre stečaja Uljanika oba ova tajkuna pokušala da preuzmu istarska brodogradilišta, ali neuspešno pre svega jer su se oslanjali na to da država preuzme dugove.

Neki hrvatski ekonomisti tvrde da su vlasti upropastile brodogradilišta smanjujući im subvencije i prepuštajući ih tržištu, kao i da je svuda u svetu sama brodogradnja neisplativ posao, ali zapošljava mnogo radnika i kooperantskih preduzeća koja zajedno imaju veliki uticaj na BDP zemlje.

Roko Markovina, bivši dekan Fakulteta elektrotehnike, mašinstva i brodogradnje u Splitu ocenio je u jednoj izjavi za DW da se odavno u ovoj oblasti ne pita struka.

„Nijedna vlast u zadnjih četvrt veka nije imala pravog sluha za brodogradnju. Tad smo još imali i bolje pozicije, imali smo svetske stručnjake i proizvode, fakultete i Brodarski institut. Danas većine tih vrednosti nema, što naše brodograditelje upućuje na inostranstvo. Sve zajedno, to je još jedna tužna priča o jednoj velikoj propasti. I voleo bih da ova državna pomoć Uljaniku bude uspešna – ali bojim se da neće“, ocenio je on, pokazalo se tačno, pre proglašenja stečaja.