Prošlo je pet godina od kako Marija Simić više ne radi u Juri u Rači, a isto toliko vremena je prošlo od kada se njena tužba protiv ove južnokorejske kompanije razvlači po sudovima u Srbiji. Trenutno predmet „Marija Simić protiv Jure“ je na Ustavnom sudu Srbije, i teško je predvideti ishod. Sudeći prema odlukama Osnovnog i Apelacionog suda u Kragujevcu, kasnije i Vrhovnog kasacionog, Marija Simić iz Rače nije trpela zlostavljanje, odnosno njena tužba odbačena je jer se sudu obratila tek nakon što je ostala bez posla u fabrici.
p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }
– Šest meseci sam provela u fabrici i za to vreme svi smo trpeli zlostavljanje poslodavaca, menadžera, uskraćivano nam je bolovanje, nismo mogli ni dan za to da dobijemo, radili smo pod temperaturom, a kada pitamo liderku da li možemo da idemo u toalet, ona nas pita da li je u pitanju tvrda ili meka stolica. Ako je tvrda, onda vam kaže da možete da sačekate – rekla je Simićeva Danasu, isto što i na svedočenju pred sudom u Batočini pre pet godina.
Ona, ali i još dva svedoka, potvrdili su sudu da su uslovi za rad u Juri u Rači bili vrlo teški, da su bili izloženi stalnim pretnjama otkazom, dok su žene direktno nadređenoj morale da dostave datume svoje mesečnice kako bi znali kojim će to danima da idu češće u toalet.
– U hali u kojoj smo radili bilo je leti i po 50 stepeni Celzijusa, kao u rerni, a nama nije bilo dozvoljeno da skinemo prsluke ili čarape kako bi nam bilo lakše. S druge strane, neki od menadžera su bili bez čarapa, a nama su govorili da to nije dozvoljeno i da je to kodeks ponašanja u firmi. Osim toga, morali smo da nosimo vodu od kuće, kako ne bismo gubili mnogo vremena na odlaske po vodu u firmi – ističe Simićeva, koja je otkaz dobila, kako tvrdi, nakon sto je došla sa bolovanja.
U svedočenju nekoliko bivših radnica Jure u Rači, u koje je Danas imao uvid, navode se slične stvari o kojima smo pisali u nekoliko navrata poslednje dve nedelje, a jedna od njih je da su ih menadžeri, uglavnom naši ljudi, nazivali pogrdnim imenima – idiotima, kretenima, debilima, životinjama.
Tuženi su se pred sudom izjasnili kao da nisu krivi, ističući da su „svi zaposleni mogli da odu u toalet kad hoće i da piju vode koliko hoće“.
Advokat Marije Simić Veroljub Žukić za Danas kaže da je tužba protiv Jure najpre odbačena u sudu u Batočini, koji pripada Osnovnom sudu u Kragujevcu, jer Marija Simić u trenutku kada je podnela tužbu (mart 2011) nije radila u Juri. Žukić za naš list ističe da je to neuobičajena odluka, jer se pod zaposlenim smatra svako ko je u nekom trenutku radio u toj firmi.
– Viši sud u Kragujevcu je u decembru 2011. ukinuo rešenje Osnovnog suda, uz obrazloženje da zakon ne propisuje da zaposlena koja tuži poslodavca mora da bude zaposlena u tom trenutku, naročito jer se zlostavljanje odnosi na period dok je radila – napominje Žukić.
Nakon više ročišta sud u Batočini, prema navodima advokata Žukića, donosi istu presudu kao i prvi put.
– Nakon toga podneta je žalba Apelacionom sudu u Kragujevcu, koji je na moje iznenađenje odbio žalbu kao neosnovanu jer je, kako se navodi, Simićeva izgubila pravo na sudsku zaštitu zato što se prvo nije obratila poslodavcu za zaštitu – navodi Žukić, napominjući da obraćanje za zaštitu poslodavcu po zakonu nije uslov.
Slučaj Marije Simić protiv Jure stigao je na kraju i do Vrhovnog kasacionog suda, koji je, kako kaže Veroljub Žukić, odbacio reviziju sa obrazloženjem da se ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa, kao i da je vrednost spora manja od 100.000 evra, koliki je bio minimum za izjavljivanje revizije u tom trenutku. „Međutim, revizija je izjavljena zbog razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana i radi ujednačavanja sudske prakse, i u tom slučaju je ona dozvoljena bez obzira na vrednost predmeta spora“, objašnjava Žukić. Predmet je od novembra prošle godine na Ustavnom sudu.
Ovaj slučaj ostaje zasad nerešen, kao i mnogi drugi u kojima su, uglavnom, bivši radnici jedne od četiri fabrike koliko ih Jura ima u Srbiji, tužili ovu južnokorejsku kompaniju. Na vapaje radnika u ovim fabrikama da nemaju pravo na sindikat koji bi ih štitio od menadžera koji ih, kako tvrde, zlostavljaju tako što im prete otkazima, ostavljaju same da sede u kancelarijama, teraju na prekovremeni rad i zabranjuju odlazak u toalet, izostala je prava reakcija države.
Manje nepravilnosti
Na prvi tekst Danasa o tome da radnike u jednoj od fabrika Jure savetuju da nose pelene kako bi manje išli u toalet, ministar rada Aleksandar Vulin je reagovao rekavši da je inspekcija odlazila u Juru, da je bilo „manjih nepravilnosti“, ali ne takvih o kakvim je Danas pisao. I premijer Aleksandar Vučić se u jednoj televizijskoj emisiji izjasnio po pitanju Jure, rekavši da će „razgovarati sa vlasnicima“ ne bi li video o čemu se tu radi, ali i naglasio da ne bi trebalo da se „vodi kampanja protiv stranih investitora“.
Benedekova: Radnici uplašeni i u Slovačkoj
U međuvremenu, pisali smo o tome da Jura u Srbiji očigledno ima sličan odnos prema radnicima kao i u Slovačkoj, gde je pre šest godina najveći sindikat organizovao i protest, ali bez većih rezultata. Potpredsednica sindikata OZ KOVO Monika Benedekova za Danas kaže da su oni pokušali da naprave sindikat u Juri, ali da su naišli na jak otpor kod poslodavca.
– Nažalost, naišli smo na veliki otpor poslodavaca u Juri. Organizovali smo protest kako bismo podržali sindikat u Juri, međutim, čovek koji je pokušao da napravi u fabrici sindikat dobio je otkaz i radnici su se uplašili – kaže Benedekova za naš list.
Nakon toga, kako tvrdi naša sagovornica, nisu uspeli da pronađu nikoga u fabrici ko bi smeo da se upusti u tu priču i pokuša da osnuje sindikat, tako da je to propalo.
– I sada, povremeno dobijamo primedbe i pritužbe radnika o tome kako su njihova prava u toj kompaniji ugrožena, ali ništa konkretnije ne možemo da uradimo jer nemamo predstavnike tamo – napominje Monika Benedekova.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.