Sumorna slika Srbije u tranziciji

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Zanimljivo je u tom kontekstu podsetiti da je tzv. socijalni kapitalizam nastao u Nemačkoj (pedesetih godina prošlog veka), ali je kasnije primenjivan i u drugim državama, sada članicama EU, kao što su Austrija, države Beneluksa, ali i Švedska, koja je primer države sa visokim standardom i gde su nezaposleni oslobođeni obaveze plaćanja interneta, dostavlja im se besplatna štampa sa oglasima za posao, a nudi im se i veliki izbor programa prekvalifikacije i dokvalifikacije. Osnovno obeležje tog sistema je zapažena uloga sindikata u pregovorima o visini zarada, kao i stabilan sistem socijalne zaštite radnika, kao i ugroženih socijalnih grupa. Nasuprot tome, u tranziciono-neoliberalnoj Srbiji prava zaposlenih kod kako domaćih, tako i kod stranih vlasnika firmi ugrožena su samim tim što su prisiljeni da prihvate minimalne zarade, najčešće neplaćeni, ili slabo plaćeni, prekovremeni i noćni rad, kao i rad vikendom. Sudeći prema aktuelnoj situaciji, tranzicija u Srbiji ulazi u fazu u literaturi poznatoj kao preduzetnički kapitalizam. Taj model kapitalizma je, inače, veoma zastupljen u SAD, a karakteriše ga smanjena uloga sindikata i minimum socijalnih davanja. Nasuprot tome, socijalni kapitalizam podrazumeva veće stope oporezivanja, čime se, doduše, usporavaju preduzetničke aktivnosti, ali to je jedina mana tog sistema. Možda je za Srbiji u tranziciji, suočenu sa ekstremnim socijalnim i regionalnim razlikama, izbor sopstvenog reformskog (trećeg) puta najbolje rešenje.

Da Srbija plaća visoku cenu tranzicije na to ukazuje i podatak da je u 2015. godini osnovano gotovo isti broj privrednih društava kao lane, ali je 15 odsto manje obrisanih, a kad je reč o preduzetnicima, osnovano je 5,8 odsto više preduzetnika, ali je procenat izbrisanih sa evidencije 60 odsto viši. Ovakav rezultat posledica je većeg broja obrisanih po službenoj dužnosti, s obzirom na to da je ove godine izbrisano 1.159, dok je u istom periodu 2014. izbrisano dvostruko manje preduzetnika. Prema podacima Agencije za privredne registre, od početka januara do kraja maja 2015. osnovana su 3.503, a izbrisano 811 privrednih društava (23 odsto). U istom periodu osnovana su 12.464, a iz Registra privrednih subjekata izbrisano je 12.360 preduzetnika, odnosno čak 99 odsto od ukupnog broja. Od toga je devet odsto preduzetnika izbrisano po službenoj dužnosti, zbog poslovnog računa koji je u blokadi duže od dve godine.

Zanimljivo je analizirati i listu top 10 delatnosti za koje, već godinama unazad, vlada najveće interesovanje. Na prvom mestu je nespecijalizovana trgovina na veliko, slede konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekta, drumski prevoz tereta, izgradnja stambenih i nestambenih zgrada, računarsko programiranje, usluge pripremanja i posluživanja pića, računovodstveni, knjigovodstveni i revizorski poslovi, trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama (pretežno hranom, pićima i duvanom) i na desetom mestu našli su se tehničko ispitivanje i analize. Slična je situacija i kad je reč o obrisanim privrednim društvima, gde počasno mesto na vrhu liste top 10 zauzima nespecijalizovana trgovina na veliko. Na drugom mestu su konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, zatim ostale uslužne aktivnosti podrške poslovanju, izgradnja stambenih i nestambenih zgrada, računarsko programiranje, drumski prevoz tereta, delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, trgovina na malo delovima i opremom za motorna vozila, delatnost škola za vozače i najzad, ostala trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama. Najveće interesovanje „novopečenih“ preduzetnika vlada za delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata. Na drugom mestu su usluge pripremanja i posluživanja pića, a u stopu ih prate delatnost frizerskih i kozmetičkih salona, kao i trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama. Slede konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, zatim drumski prevoz tereta, taksi prevoz, računarsko programiranje, trgovinu na malo odećom u specijalizovanim prodavnicama i proizvodnju hleba, svežeg peciva i kolača. I među preduzetnicima skinutim sa evidencije preovlađuju gotovo iste delatnosti, osim što su se na tom spisku našli i održavanje i popravka motornih vozila.

Posmatrano po opštinama, najviše privrednih društava i preduzetnika osnovano je u Beogradu, međutim podaci iz baze APR pokazuju da se firme, više nego ranije, registruju u opštinama: Surčin, Barajevo, Čukarica, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Novi Beograd, Obrenovac, Palilula, Rakovica, Savski venac, Sopot. Najmanje novoosnovanih, suprotno dosadašnjoj praksi, zabeleženo je u opštinama: Stari grad, Voždovac, Vračar, Zemun i Zvezdara. Na spisku su se našle i neke opštine u Srbiji, koje se do sada nisu isticale po velikom broju osnovanih privrednih društava. Posebno se izdvajaju: Bor, Kladovo, Majdanpek, Negotin, Golubac, Kučevo, Malo Crniće, Petrovac, Požarevac. Razlog zašto osnivači i vlasnici registruju sedišta svojih firmi u tim opštinama najverovatnije leži u manjim troškovima poslovanja, koji su znatno veći u razvijenijim gradskim opštinama. Najviše privrednih društava izbrisano je u opštinama: Beograd, Novi Sad, Subotica, Niš, Pančevo, Kragujevac, Novi Pazar, Leskovac, Valjevo, Kanjiža, Stara Pazova, Subotica, Užice, a kad je reč o preduzetnicima, najviše ih je, ne računajući Beograd i Novi Sad, izbrisano u Kraljevu, Kruševcu, Čačku, Pančevu, Zrenjaninu, Leskovcu. Liste sa spiskom opština u kojima je najviše ugašenih privrednih subjekata godinama se nisu menjale.

Činjenica je da je u tranzicionoj Srbiji, zbog neuspešnih privatizacija i veoma izraženih socijalnih razlika, neophodna reforma socijalnog sistema. Sad su na potezu resorna ministarstva, pre svega rada i socijalne politike, koja imaju moć da menjaju ekonomsko-socijalni sistem i položaj pojedinca u tom sistemu.

Autor je ekonomista iz Vranja