Surova realnost tmurne statistike

Narodni dohodak opštine beleži drastičan pad i čini svega 39 odsto republičkog proseka po stanovniku. Struktura privrede je nepovoljna i sve je manje učešće industrije, a sve veće trgovine, što je tendencija koja traje već celu deceniju. Razvoj malih i srednjih preduzeća, od kojih se mnogo očekivalo, beleži stagnaciju od 2010.godine.

Lična primanja zaposlenih zaostaju oko 32,4 odsto za republičkim prosekom. Poljoprivreda beleži rast kao i prerađivačka industrija, pre svega, zahvaljujući razvoju malinarstva. Broj zaposlenih je još uvek bolno pitanje, kao i broj nezaposlenih. Privatizacija nekadašnjih duštvenih firmi je bila katastrofalna (uspešnost manja od 10 odsto), a ceo proces je u zastoju i stoje zaključani objekti Irisa, Hotela Mileševa, Poljoprodukta, Putnika. To bi bilo „ukratko“. Analitičniji prikaz pokazaće da je tendencija iseljavanja u direktnoj vezi sa nedostakom posla, malim primanjima, što čini da se trenutno može govoriti o procenama žitelja ove opštine da neke perspektive za bolji život i standard nema. Barem ne u dogledno vreme, a „dogledno vreme“ za jedan ljudski život je, uglavnom, kratko.

Opšta slika “deindustrijalizacije” opštine

Prema najnovijim kriterijumima, kako to piše i u informaciji koju su usvojili odbornici Skupštine opštine na julskoj sednici, opština Prijepolje pripada četvrtoj grupi nejnerazvijenijih, odnosno devastiranih opština u Republici Srbiji. Privreda beleži drastičnu stagnaciju duže od dve decenije. Beleži se drastičan pad društvenog proizvoda, što je svakako, najvažniji ekonomski pokazatelj. Naime, 1995.godine društveni proizvod činio je 60,5 odsto republičkog proseka, a 2005.godine samo 39 odsto. Dakle, za desetak godina je skoro prepolovljen. Naravno, kada se sagledaju godine poređenja, svakako da se postavlja pitanje: a šta se dogodilo posle 2005.godine, gde su uporedni podaci za proteklu deceniju? Na žalost, 2005. je jedina uporediva godina jer su tada objavljeni poslednji zvanični podaci, što je samo po sebi (i po statistici) dovoljno idikativno.

Ovako drastično zaostajanje društvenog proizvoda za republičkim prosekom posledica je promene privredne strukture koja je, naravno, takođe bila drastična. Naime, 1995.godine privreda je činila 35,6 odsto narodnog dohotka, poljoprivreda 27 odsto, trgovina 10,3 odsto. Deset godina kasnije (poslednji zvanični podaci) industrija čini samo 14 odsto narodnog dohotka, poljoprivreda 29 odsto, a trgovina 27 odsto. Komentar nije ni potreban.

U ovom periodu drastičan je i pad zaposlenosti. Naime, u prijepoljskoj opštini još 2000.godine radilo je 11.200 ljudi, da bi 2011. taj broj pao na samo 5.700. No, već od 2012. počinje blagi rast zaposlenosti, pa je tako prošle godine radilo 7.200 ljudi.

U isto vreme, dakle na kraju 2016.godine, 5.353 osobe u opštini Prijepolje bile su bez posla, prema evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja. Statistika kaže da je u odnosu na početak prošle godine zabeležen pad nezaposlenosti za oko 300 ljudi. Najveći broj nezaposlenih evidentiran je 2006. godine kada je iznosio skoro 8000. Tokom desetak godina došlo je do pomaka, ali treba tome dodati i da je veliki broj ljudi zbog ekonomskih neprilika i nemogućnosti ostvarivanja elementarne egzistencije, napustio Prijepolje u potrazi za poslom. Naravno, neosporno je da se preduzimaju i mere sa nivoa države i opština kako bi se smanjio tako veliki broj nezaposlenih, kako bi ljudi našli posao uz finansijsku potporu fondova, odnosno lokalnih, veoma skromnih budžeta. Lokalne samouprave, pa tako i prijepoljska opština, donose lokalne akcione planove za zapošljavanje u saradnji sa Nacionalnom službom zapošljavanja. Reč je o javnim radovima i stručnoj praksi, samozapošljavanju.

Privatizacija i novi kapaciteti

Uspešnost privatizacije društvenih preduzeća nije dosegla ni 10 odsto. Ono što je karakteristično je da je u ovim preduzećima, samo u periodu od 1990-1995.bilo zaposleno više od 6.000 radnika. Od malih i srednjih preduzeća se dosta očekivalo, pre svega njihov ubrzan razvoj, veći zamah, ulaganja, ali do toga nije došlo, odnosno ova preduzeća nisu mogla da ublaže nagli pad zaposlenosti. U opštini Prijepolje registrovano je 1.197 preduzetničkih radnji, što je manje nego 2015.godine. Saobraćaj i skladištenje su dominantne delatnosti (jedna trećina svih registrovanih radnji), a sledi popravka motornih vozla (273 radnje), trgovina na veliko i imalo (180 radnji) i prerađivačka (160). Od 2010. beleži se stalno smanjenje registrovanih radnji.

Kad je reč o preduzećima, njih je u prijepoljskoj opštini na kraju prošle godine bilo 282, što je više nego 2015.godine. Dominiraju preduzeća koja se bave trgovinom i popravkom vozila (96), a sledi prerađivačka industrija (54) i saobraćaj (34). Od 2010.godine stiče se utisak da se stabilizuje preduzetnička slika u opštini. Svakako su tome doprineli razni programi unapređenja i razvoja preduzetništva kroz vladine programe, razne fondove, donatorske projekte. Mnogi su koristili vrlo povoljna podsticajna sredstva, najčešće bespovratna, kao i stimulativna sredstva za zapošljavanje radnika.

Dosta se očekivalo od Industrijske zone, dosta sredstava je uloženo kako bi se obezbedila infrastruktura i investitori, pre svega sa svežim kapitalom sa strane. Nije do toga došlo ali je od 12 placeva, devet dato u zakup pod izvanredno povoljnim uslovima. Ali broj radnika nije dosagao onaj broj koji bi opravdao ugovore opštine sa onima koji su uzeli pod zakup placeve, tako da se očekuje analiza ovih ugovora i poštovanje ugovorenih obaveza zapošljavanja utvrđenog broja radnika.

Očekivalo se da stignu i strani investitori. Kompanija „Trendteks“ je imala najveća ulaganja i najveći broj zaposlenih, kao i međunarodna kompanija MDG koja zapošljava više od 100 mladih ljudi. Ukupni efekat dosadašnjih ulaganja sedam stranih kompanija je oko 600 zaposlenih, a od toga je u dve pomenuto firme više od 400.

Mnogo se očekuje od Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. Da bi se ostvarilo, potrebni su nadahnuti, kompetentni i stručni saradnici. Neophodna je brža procedura za dobijanje građevinskih dozvola, aktivnije učešće opštine u rešavanju privatizacije preostalih preduzeća, bolja iskorišćenost mogućnosti javno-privatnog partnerstva. Sagledavanje isplativosti ulaganja u još jednu industrijsku zonu, gde je budžet projekta u okvirima čak 50 miliona dinara, dualno obrazovanje, savremenije osmišljenja promocija prijepoljske opštine zarad privlačenja investicija, bolje korišćenje obnovljivih izvora energije, formiranje trening centra za obuku i prekvalifikaciju radnika, donošenje svih neophodnih planskih dokumenata, popis opštinske imovine. Tu su, dakako, i planovi opštine do 2020.godine. Dominira izgradnja regionalne hladnjače uz korišćenje stranih fondova, čija bi vrednost bila oko pet miliona evra. U planu je detaljna regulacija Mileševskog puta, izrada studije za grejanje grada na bio masu, kao i strategije ruralnog razvija. Ne treba zaboraviti ni projekat prečišćavanja otpadnih voda, vredan preko 20 miliona evra kao i opremanje transfer stanice za deponiju smeća u vrednosti od milion evra i izgradnju trafostanice u Velikoj Župi.

Realno?

Malinarstvo nas je za sada sasvim zaokupilo. Za sada.

Prosečna primanja

Uz ovako malu zaposlenost idu i mala primanja. Prosečna primanja u 2016.godini iznosila su svega 32.293 dinara, dok su na nivou Zlatiborskog okruga bila 37.727. a države 45.405 dinara. Dakle, neto plata i ovo malo zaposlenih manja je od državnog proseka za skoro 29 odsto u 2016.godini.