Surova realnost tržišne ekonomije u Srbiji

 Još nekoliko stotina kragujevačkih trudbenika će biti otpušteno i iz kooperantskih fabrika (Manjeti mareli, DŽonson kontrol, Sidžit …), koje su svoje pogone locirale u neposrednoj blizini kompanije FCA Srbija. U trenutku pisanja ovog teksta u FCA Srbija su trajali pregovori o visini otpremnina koje bi prekobrojni mogli da dobiju. Prema našim saznanjima menadžment kragujevačke fabrike automobila nudi otpremnine propisane Zakonom o radu (trećina bruto plate po godini staža, plus dodatak), čime sindikalci nisu zadovoljni. Tim pre što su u FCA Srbija mahom zaposleni mladi radnici sa malo godina staža, što znači da će im otpremnine biti male. Smanjenje dnevne proizvodnje za nešto više od 200, a godišnje čak za oko 30.000 automobila, teško će pogoditi i kragujevačku gradsku kasu, a negativno će se odraziti i na devizne prihode države, s obzirom na da je ova kompanija, već nekoliko godina unazad, ubedljivo najveći domaći izvoznik. „Porez na zarade koje grad prihoduje od zaposlenih u FCA Srbija, biće manji za deset do 15 miliona dinara. Ali, tako nešto smo očekivali, jer već dve godine se govori o tome da zaposleni u Fijatu najbolje znaju koliko pauza u poslovanju su pravili“, izjavio je gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić i dodao da je taj prihod do sada iznosio 40 miliona dinara mesečno.

S druge strane, potez Grupacije Fijat-Krajsler, imajući u vidu okolnosti poslovanja kragujevačke fabrike automobila, nije neočekivan. Naprotiv, menadžment radi upravo ono što bi uradile i druge multinacionalne kompanije koje, suočene sa padom prodaje, smanjuju proizvodnju i otpuštaju radnike. Problem je, međutim, što su posledice tih otpuštanja nisu iste u SAD, Nemačkoj i drugim razvijenim državama, s jedne strane, i u Srbiji, s druge. I to uprkos tome što bi pravila tržišne ekonomije, koje je i Srbija prihvatila, trebalo svuda da budu ista. Zanimljivo je analizirati kako se u ovoj situaciji ponaša država Srbija, koja je vlasnik trećine kragujevačke fabrike. Podsećanja radi, Vlada Srbije, na čelu sa Mirkom Cvetkovićem, koja je, u septembru 2008, potpisala ugovor o formiranju zajedničke kompanije, u početku je poštovala sve ugovorne obaveze. Tako je, recimo, u Upravnom odboru tadašnje kompanije Fijat automobili Srbija za svog predstavnika imala odgovornog i agilnog Aleksandra LJubića, koji je svojim angažmanom značajno doprineo da Fijatova fabrika u Kragujevcu bude izgrađena u predviđenom roku, te da proizvodnja prvog novog modela počne onda kad je i bilo planirano. Propustila je, međutim, da ispuni onaj deo obaveza vezan za izgradnju infrastrukture, preciznije reč je o završetku auto-puta od Kragujevca do Koridora 10, modernizaciji pruge Lapovo – Kraljevo i izgradnji obilaznice oko Kragujevca. Stav dela javnosti je da je propustila i da objavi sve detalje ugovora sa Fijatom, mada to, tvrde upućeni, ugovorom nije bilo predviđeno.

Mnogo je, međutim, zanimljiviji stav premijera Aleksandra Vučića prema tom ugovoru, a time i prema kompaniji Fijat-Krajsler automobili Srbija koji se, sudeći prema njegovom odnosu prema toj kragujevačkoj fabrici i zaposlenima, nije promenio ni nakon dolaska na vlast. Tome u prilog i činjenica da se nije ni osvrtao na apele kragujevačkih trudbenika da dođe u kragujevačku fabriku automobila, i da se u svojstvu predsednika Vlade države, koja je suvlasnik kompanije FCA Srbija, uključi u rešavanje njenih problema. Nije reagovao ni na apele da sa top menadžmentom Grupacije Fijat-Krajsler započne pregovore o proizvodnji još jednog modela u Kragujevcu. Nije, uprkos obećanjima, ništa učinio kako bi se ubrzala izgradnja auto-puta od Kragujevca do Koridora 10. Osim toga, vlada već mesecima nema svog predstavnika u Nadzornom odboru kragujevačke fabrike automobila. Umesto svega toga, Vučić već dve godine pregovara sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom o plasmanu „fijata 500L“, prodajući, pritom, demagošku priču o tome da bi izvoz 5.000 „fića“ (osmodnevna proizvodnja u Kragujevcu), koliko bi se ponudilo ruskim kupcima, pomogao oporavak kragujevačke fabrike.

Povodom najavljenog smanjenja proizvodnje i otpuštanja radnika, oglasio se i Ministarstvo privrede, odakle poručuju da će „učiniti sve u okviru svojih nadležnosti i zakonskih ovlašćenja, da Fijatova fabrika u Kragujevcu nastavi da radi u dosadašnjem kapacitetu“. Saopštavaju takođe da su o nevoljama kragujevačke fabrike i planovima za otpuštanje radnika saznali iz medija, iako ih je fabrički Sindikat, kao uostalom i premijera Vučića, mesecima unazad pozivao da se uključe u rešavanje problema te fabrike. Otuda se oglašavanje Ministarstva privrede u javnosti tumači prema onoj narodnoj: „Kasno Marko…“. Pritom se zaboravlja da je zahvaljujući ugovoru sa Fijatom, Srbija dobila jednu od najmodernijih fabriku automobila na svetu, u kojoj bi, uz dodatna ulaganja, godišnje moglo da se proizvodi oko pola miliona savremenih automobila. To je potencijal kojim može da se pohvali retko koja država u bližem, ili širem okruženju. U tom kontekstu posmatrano, moglo bi se reći da samo neodgovorna država može sebi da dozvoli luksuz da se olako odrekne kompanije koja bi mogla da bude motor industrijskog, privrednog i ekonomskog razvoja. Toga su, očigledno, bile vesne vladajuće strukture u SAD, Nemačkoj, Francuskoj i drugim razvijenim državama, koje su ulažući stotine milijardi dolara ili evra, u vreme globalne finansijske i ekonomske krize, spasavale svoje vodeće automobilske kompanije, poput DŽeneral motorsa, Krajslera, Opela…

Dva scenarija za kragujevačku fabriku

Procenjuje se da će kompanija FCA Srbija i sa proizvodnjom od oko 80.000 automobila godišnje, nakon otpuštanja 900 radnika, moći da posluje rentabilno. Nevolja je u tome što je ta fabrika projektovana za proizvodnju 300.000 automobila, i što se otpuštanjem tolikog broja radnika šalje poruka da novog modela, bar u dogledno vreme, neće biti. Uprkos tome, u delu stručne javnosti tvrde da Grupacija Fijat-Krajsler neće, u septembru 2018. kad ističe desetogodišnji ugovor o formiranju zajedničke kompanije, da napusti Srbiju. U tom slučaju predstavnici te grupacije mogli bi da ispregovaraju novi ugovor sa državom Srbijom, ili da od nje otkupe trećinu vlasništva nad kragujevačkom fabrikom. Ako, pak, odluče da napuste tržište Srbije, onda će kragujevačku fabriku, u koju je do sada investirano oko 1,3 milijardi evra, da ponude nekoj drugoj inostranoj kompaniji.