Gde je suša tu je i aflatoksin: Država smanjuje granicu ovog toksina u mleku, proizvođači tvrde da će ih to uništiti

Tada je šira javnost i čula za aflatoksin, a nije bila baš ni zadovoljna rešenjem vlade da veći nivo ovog toksina, koji se stvara u kukuruzu, u mleku od dozvoljenog, reši tako što će povećati granicu dozvoljene koncentracije.

Ove godine, od 1. decembra, sudeći prema pravilniku koje je Ministarstvo poljoprivrede donelo u avgustu, dozvoljena koncentracija aflatoksina ponovo se spušta, sa 0,25 na 0,05 mikrograma po kilogramu mleka. To je nivo koji važi u Evropskoj uniji.

Ipak, proizvođači mleka tvrde da bi to ove godine bilo neizvodljivo i da bi to bio veliki udarac na njihovo poslovanje.

Ovo nije prvi da se najavljuje spuštanje dozvoljenog nivoa aflatoksina, ali se to do sada nije desilo.

Od 2013. se aflatoksin periodično javlja u javnosti i diže se prašina oko toga koliko je on opasan za zdravlje i da li treba smanjiti njegove dozvoljene količine u mleku.

Aflatoksin, činjenica, jeste štetan za zdravlje građana. Međutim, u manjim količinama, on nije otrovan za ljude, pa je ipak prisustvo aflatoksina u hrani kao što je mleko dozvoljeno.

Ono gde se javlja problem, jeste da je u Srbiji njegov nivo konstatno menjan, pa je prošao put od 0,05 do 0,5 mikrograma po kilogramu mleka, dok je danas na nivou od 0,25.

Dakle, Srbija teži tome da se prilagodi standardima EU i po ovom pitanju, ali proizvođači mleka, da je to nepotrebno i čak i štetno za srpsku poljoprivredu.

Predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga Goran Vasić kaže da oni ne mogu to da to ispune.

„Imamo katastrofalnu godinu kada je u pitanju suša. Ona je ta koja donosi aflatoksin, imali smo oko 60 izuzetno vrelih dana gde je kukuruz spržen i zbog toga imamo i ogromnu količinu aflatoskina“, pojašnjava on.

Vasić dodaje da se oni trude da što više smanje nivo afatoksina, ali da je u ovakvoj situaciji nemoguće dostići taj nivo.

„Mi njega rešavao adsorbentima i mešanjem zdravog i tog bolesnog kukuruza, čime se smanjuje srednja vrednost aflatoksina u kukuruzu“, objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, problem je što Ministarstvo poljoprivrede hoće da smanji tu granicu, a izgovor je da nas Evropa pritiska za to.

„Ali istina je da nas nije niko pritiskao, nego neko to namerno želi da progura. Očigledno se ne prati dovoljno situacija na terenu i to je ishitrena odluka. Mislim da će morati ponovo da vrate na nivo 0,25 mikrograma“, naglašva Vasić.

On podseća i da je nivo aflatoksina u Evropi daleko niži od onog u Americi ili Rusiji.

„To je zato što Evropa hoće da zaštiti svoje tržište, jer Amerikanci ne mogu da ispune te uslove pošto je kod njih taj nivo na 0,5 mikrograma. Da nisu imali tu meru, njih bi američko mleko potopilo, jer su oni znatno napredniji u razvoju mlekarstva“, ukazuje Vasić.

On dodaje i drugi razlog zašto je Evropa imala takvu mogućnost.

„Kod njih je klima drugačija i mogu da priušte da im aflatoksin bude na tom nivou. Ali i kod njih se pojačava problem sa klimatskim promenama“, upozorava Vasić.

I u Evropi će, prema njegovom mišljenju, morati da menjaju te granice nagore, ako klima nastavi ovako da se menja.

Naš sagovornik napominje da bi to proizvođačima u ovom trenutku značajno otežalo situaciju.

„Mi smatramo da se nisu stekli uslovi i da nije vreme da se ta granica spušta. U ovakvoj godini gde je jako slab rod kukuruza i lošeg kvaliteta. Ove godine nismo spremni za takve promene“, poručuje on.

Umesto da sada oporavljamo stočarstvo, kako tvrdi Vasić, opet ćemo se vratiti korak unazad i opet će proizvođači biti u problemu.

„Oni koji su imali svoju individualnu proizvodnju pravljenja koncentrata, moraće da se prebace na fabrike stočne hrane koje daju garancije za adekvatan nivo aflatoksina“, dodaje on.

Ekspertkinja za primenu fitosanitarnih propisa Violeta Josifova, takođe, tvrdi da mora da se vodi računa kakvo je naše podneblje.

„Kod nas se ovakve stvari često rade ishitreno i bez pravih procena“, ukazuje ona.

Srbija je, prema njenim rečima, posebna zemlja, sa posebnom klimom.

„Pogrešno je da mi sada, ničim izazvani, menjamo taj Pravilnik“, upozorava Josifova.

Štetnost aflatoksina, kako objašnjava postoji, ali i dodaje da ako se popiju dve čaš mleka „neće niko da umre“.

Ona, takođe, ukazuje da je suša nanela veliku štetu, ali i druge stvari.

„Mi imamo problem sa insektima koji napadaju kukuruz, oni ga nagrizaju i tamo gde je nagrižen, kao sekundarni problem se javljaju gljivice, a aflatoksini su produkt metabolizma tih gljivica“, pojašnjava naša sagovornica.

Josifova poručuje da naša poljoprivreda ima i prečih problema koje treba rešavati.

„Nismo se pomakli od osamdesetih godina naovamo ni u čemu, a hoćemo da primenjuje standarede EU, gde je potpuno drugačija situacija“, ukazuje ona.