Suša ugrožava nicanje kukuruza, soje i suncokreta i rast pšenice u Srbiji

Direktor Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žita i uljarica „Žita Srbije“ Vukosav Saković rekao je za agenciju Beta da je do sada završeno 90 odsto prolećne setve u Vojvodini i oko 60 odsto u centralnoj Srbiji, ali da zbog nedostatka vlage kukuruz, soja i suncokret teško ili uopšte ne niču.

„Ko je posejao kukuruz dublje gde još ima vlage počeo je da niče, a gde je posejan plitko teško ili uopšte ne niče“, rekao je Saković.

Dodao je da je prošle godine za vreme setve bila veća suša od ovogodišnje, ali je od sredine aprila padala kiša oko mesec dana i spasila kukuruz i druge prolećne useve.

Saković je rekao da je suša ugrozila i rast pšenice koja je do skoro bila u dobrom stanju i obećavala rekordan prinos, ali da sada zaostaje u razvoju što će uticati na pad prinosa, a da je stanje pšenice do ove suše nagoveštavalo rekordan prinos.

„Sada se vidi razlika u pšenici kod onih poljoprivrednika koji su na valjan način obradili zemlju i koristili kvalitetno seme pa njihova pšenica lakše podnosi sušu“, rekao je Saković.

Dodao je da je takve pšenice oko 20 odsto, a isto toliko u lošem stanju, dok je ostatak srednjeg kvaliteta.

Poljoprivrednici bi, prema njegovim rečima, pšenicu trebalo da sada prehrane preko lista da bi premostili krizu do prve kiše.

Profesor poljoprivrede Miroslav Malešević preporučio je poljoprivrednicima koji još seju kukuruz da ga zaseju dublje, na šest-sedam centimetara, da bi uz dubinsku vlagu mogao da nikne pre nego što ga pojedu štetočine.

Istakao je da se u sušnom periodu smanjuje i efekat sredstava za uništavanje korovskih biljaka.

„Pšenica u Vojvodini je u kritičnom stanju zbog nedostatka vlage“, rekao je Mlešević.

U Srbiji se seje kukuruz na milion hektara, soje na oko 240.000, a suncokret na oko 220.000 do 230.000 hektara.