„Do sada smo radili za džabe, a sada smo već u minusu“: Suša „obrala“ većinu žitarica, ali će biti dovoljno za domaće potrebe

Ova godina obilovala je vremenskim neprilikama, od kasnog mraza, preko grada do suša. Svašta je pogodilo zemlju, a to je najviše uticalo na poljoprivredne kulture. Prinos i voća i povrća je značajno slabiji u odnosu na prošlu godinu.

Ipak, pojedine ratarske kulture su pokazale određenu otpornost, iako je prinos žitarica i uljarica, takođe, slabiji.

Republički zavod za statistiku (RZS) procenio je niži prinos pšenice za oko 16 odsto, međutim, prinos je bio dosta bolji od toga, posebno kada se u obzir uzme da je posejano manje.

Prinosi pšenice, iako neočekivano visoki, bili su manji u odnosu na prošlu godinu kada smo imali oko 3,5 miliona tona pšenice.

Sunčica Savović iz Žita Srbije za Danas iznosi podatke da je ovogodišnji rod pšenice bio skoro 3,3 miliona tona, sa značajno manjih površina nego godinu dana ranije.

Ona navodi da je rod pšenice za 4,1 odsto manji na godišnjem nivou, zatim rod ječma veći za šest odsto, dok je rod uljane repice za 18,5 odsto manji u odnosu na prošlu godinu, dok su žetve soje, suncokreta i kukuruza u toku.

„Prinosi po hektaru za pšenicu su bili 5,3 tone na nivou cele zemlje. U ovu godinu smo ušli sa prenesenim zalihama od preko 1,5 miliona tona u silosima, uključujući i mlinarsku industriju. U ovom trenutku imamo preko 4,5 miliona tona pšenice u zemlji, tu se nalaze i količine koje će biti potrošene na domaćem tržištu, gde trošimo od 1,5 do 1,7 miliona tona pšenice za sve namene, dakle u viškovima za izvoz imamo oko tri miliona tona“, objašnjava ona.

Ječam je, kako dodaje, imao rod od oko 500.000 tona, a uljana repica od oko 120.000 tona.

„Što se tiče ozimih kultura mi u silosima imamo oko 6,5 miliona tona žitarica. Do kraja žetve očekujemo još šest miliona tona kukurza, suncokreta i soje koji bi trebalo da se uskladište. Uz to sve možemo da naslutimo već probleme sa skladištenjem s obzirom na tempo izvoza u letnjim mesecima koji je uobičajeno niži“, navodi Savović.

Kada je reč o ceni, pšenica se već duže vremena kreće od 19,5 do 20 ili 30 dinara bez pdv-a, kaže ona.

Što se tiče prolećnih useva, Savović ukazuje da je toplotni talas u trećoj nedelji jula izazvao zabrinutost za kukuruz.

„Cela godina je bila druga po redu sa izuzetnom toplom zimom, a gotovo bez padavina. Zbog toga smo celu sezonu započeli sa procentom vlage u dubinskim slojevima zemljišta koji je značajno niži od prošle godine i od višegodišnjih proseka. Za razliku od sušnih godina koje smo imali ranije, ove godine je suša došla, za veći procenat useva kukuruza, nakon faza koje su ključne za razvoj, pa ne očekujemo da će prinosi biti niski“, smatra ona.

Ipak, naša sagovornica očekuje da rod kukuruza u zemlji bude za 16 do 20 odsto manji na godišnjem nivou, što znači da bi neki najlošiji scenario bio da bude 5,5 tona po hektaru, a neki najbolji oko 5,9 ili čak šest.

„To znači da bismo imali u potpunosti pokrivene domaće potrebe, uz prenesene zalihe starog roda, a viškovi kojima ćemo raspolagati biće na nivou od 1,7 miliona tona“, objašnjava ona.

Savović podseća da su cene kukurza na svetskim berzama u padu već nekoliko nedelja, a kao deo  svetskog tržišta, ono što se tamo dešava preliva se i kod nas.

„Kukuruzom se pre dve nedelje kod nas trgovalo po cenama od 19 i 20 dinara pa naviše, pa je ta cena pala na od 18,5 do 19, pa je opet išla gore, ali je u tim okvirima“, kaže ona.

Što se tiče suncokreta kao još jedne prolećne kulture, Savović navodi da su se početni prinosi , uobičajeno sa lošijih parcela, kretali od 1,8 do 2,7 tona po hektaru, a u pojedinim regionima prelaze i tri tone po hektaru.

„To je ponovo pokazalo da je suncokret ratarska kultura koja je najotpornija na sušu. Zasejane površine su u liniji sa prošlom godinom i prosečne prinose na nivou zemlje očekujemo slične kao i prošle godine. Novi rod suncokreta očekuje se u rasponu od 750 do 780 hiljada tona. Tu nemamo nikakvih problema vezano za snabedvanje domaćeg tržišta“, poručuje Savović.

Suncokret na početku svake žetve, kako dodaje, ima akontne cene, na koje se naknadno dodaje pdv.

„Cene suncokreta mogu da imaju i uzlazni i silazni trend. Ono što je uticalo na rast cene kod nas u žetvi je činjenica da su i Bugarska i Rumunija ove godine pogođene sušom“, naglašava Savović.

Dalje, površine zasejane soje u prolećnoj setvi bile su oko 215.000 hektara.

„Sušni deo koji je pogubno uticao na soju desio se početkom avgusta i ona je bila pod najvećim uticajem suše“, podseća naša sagovornica.

Zbog toga se prosečni prinosi ne mogu očekivati na nivou prošlogodišnjih.

„Neki minimum u sušnim godinama bio je 1,7 tona po hektaru, što bi bio rod od 370.000 tona, ali tržište soje kod nas se promenilo poslednjih godina. Mi viškove za izvoz nemamo i sve što se proizvede utroši se na domaćem tržištu zahvaljujući našoj prerađivačkoj industriji“, kaže ona.

Savović ponavlja da je ove godine najlošija prošla soja i što se tiče prinosa i kvaliteta, dok je u prethodnim sušama koje su bile 2022. i 2017. to bio kukuruz.

S druge strane, Jovica Jakšić iz Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije (NAPS) navodi da je kod njih najlošije prošla uljana repica.

„Krenuli smo sa uljanom repicom, mislim da je ona najviše podbacila, a podigli smo površine ove godine. Pod uljanom repicom rodilo je od 1.000 do 1.500 kilograma po hektaru, čime nismo imali da pokrijemo ni osnovne troškove za seme, gorivo…“, kaže on.

Posle toga je došla pšenica, koja je, prema njegovim rečima, bila bolja od uljane repice, ali isto nije dobro rodila i bilo je oko tri do pet tona po hektaru.

„Repica nije nešto rodila, a zatim je i grad unštio pojedina mesta gde je šteta bila i 90, pa i do 100 odsto“, ukazuje Jakšić.

Na kukuruz, soju i suncokret to nije toliko uticalo, tvrdi on.

„Međutim, suncokret je isto u jako lošem stanju, prinosi se kreću od 1.500 do 2.500 kilograma po hektaru. Mislili smo da su samo prvi otkosi loši, ali ni ovi otkosi koje sada skidamo nisu ništa bolji. Za kukuruz ćemo videti kako će biti kasnije, očekujemo da će biti bolje“, nada se Jakšić.

Cene se, kako ukazuje, kreću i do 100 evra manje nego na fjučersima.

„Takva situacija je u poslednje dve godine, ranije se kretalo u rasponu od 30 do 50 evra. Jako su nam niske cene“, smatra on.

Ova godina je, kako naglašava, loša i što se tiče prinosa i cena.

„Do sada smo radili za džabe, ali ovo je sada već minus. Prošla godina je bila loša, a sad nas je još ovo pogodilo, videćemo kako će poljoprivrednici da se izvuku iz toga“, poručuje Jakšić.