Iako leto još uvek nije na izmaku već sada može da se konstatuje da su nezapamćene suše nanele nenadoknadiv gubitak kad je reč o rodu poljoprivrednih kultura u Srbiji.
Procenjuje se da su visoke temperature izazvale štetu u visini od 2,1 milijarde američkih dolara i da kiše koje predstoje mogu samo delimično da ublaže posledice.
– Očekujemo da kiša padne tokom sedmice. Trebalo bi da se suočimo sa obilnijim padavinama koje donekle mogu da poprave situaciju kada je reč o poljoprivrednim kulturama, ali ništa više od toga ne treba očekivati. Nije nikakva tajna da su suše izazvale velike probleme i da situacija nije ni malo dobra. Šteta je na žalost već učinjena još u junu. Naime taj mesec je poznat po padavinama, ali su tokom tog meseca preovladavale daleko više temperature nego što je to uobičajeno. Temperature su bile više u proseku za pet stepeni od uobičajenih. Već smo imali dva izuzetno topla talasa koja su prouzrokovala probleme u poljoprivrednoj proizvodnji. Najtopliji talas je zabeležen između 29. juna i 15. jula, tako da možemo konstatovati da su enormno visoke temperature čak više uticale na loš poljoprivredni rod nego suša – kaže za Danas Petar Spasov, načelnik Agrometeorološkog odeljenja Republičkog hidrometeorološkog zavoda. On dodaje da situacija delimično može da se popravi kada je reč o proizvodnji voća i kada je reč o travnatim površinama koja su osnovna baza za ishranu stoke, ali da se to neće odraziti u većoj meri na negativan rezultat koje je suša dosad proizvela.
Vojislav Stanković, savetnik za poljoprivredu Privredne komore Srbije naglašava da su visoke temperature izazvale loš rod kukuruza, soje, krmnog bilja a suše su negativno uticale na detelinu, livade i pašnjake.
– Takva situacija je dovela do toga da ima manje kabaste hrane a na žalost dosta je oštećeno i voće. Manje štete je naneto u povrtlarstvu, a vinogradarstvo zahvaljujući dubini korenskog sistema nije toliko ugroženo kao neke druge vrste. Ipak, generalno gledano suša i visoke temperature su nanele veliku štetu. To se najbolje može videti iz podatka da dve trećine poljoprivredne proizvodnje u Srbiji čini biljna proizvodnja, koja je kao što vidimo dosta oštećena posledicama visokih temperatura – naglašava naš sagovornik.
On dodaje da su suše negativno uticale i na stočarsku proizvodnju što će smanjiti količine proizvedenog mesa i mlečnih prerađevina što će se svakako osetiti i u prehrambenoj industriji, odnosno može da dovede do uvoza hrane.
– Stoga je veoma bitno da nadležni sa svoje strane učine sve kako bi se ublažile posledice suša i visokih temperatura i kako bi se poljoprivrednicima pomoglo na adekvatan način. Nije dovoljno da se rešavanjem tih problema bavi samo država već je potrebno i aktivno uključivanje organa lokalne samouprave – zaključuje Stanković.
Zbog niskih prinosa više cene hrane
Direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin izjavio je juče da će zbog suše i visokih temperatura ovogodišnji prinosi poljoprivrednih kultura biti niski, što će kao posledicu imati visoke cene hrane.
– Već sada mogu da tvrdim da ćemo ovu godinu zapamtiti kao godinu skupe hrane. To baziram na činjenici da će sve sirovine iz primarne poljoprivredne proizvodnje imati izuzetno visoke cene – rekao je Galetin za agenciju Beta. Prema njegovim rečima, zbog pobačaja prinosa osnovnih sirovina za proizvodnju hrane, ne samo kod nas, nego i u celom svetu, već sada su na berzama dostignuti najveći cenovni „pikovi“ kada je reč o periodu od 10 do 20 godina unazad. Beta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
