Suštinsko je pitanje zašto se ulazilo u stečaj

Mogu reći da nisam iznenađen proglašavanjem bankrota Jugoremedije i mislim da je to najbolja opcija za poverioce. Bilo je samo pitanje trenutka kada će se banke, pre svih Hipo, na to odlučiti. Utoliko pre što potraživanjima Hipo banke suštinski rukovodi država Austrija, uz super viziju ECB – kaže na početku razgovora za Danas Branko Pavlović, privatizacioni savetnik.

* Kako se, prema Vašim informacijama, država odnosila prema svom udelu u Jugoremediji?

– Ja već godinama unazad ne zastupam akcionare Jugoremedije, ali mogu reći da je na jednom od sastanaka u Ministarstvu privrede bio postignut sporazum o tome kako ići dalje. Akcionari su, međutim, od tog dogovora odustali. I fabrika je završila u stečaju. Da nisu odustali, mislim da bi Jugoremedija uspela da se finansijski konsoliduje.

* Da li su radnici-upravljači imali realnu šansu da rukovode uspešno fabrikom, ili je bilo neophodno uvesti profesionalni menadžment?

– Ako govorimo o upravljanju Jugoremedijom onda treba apostrofirati dva suštinska problema, jedan se odnosi na komercijalu, a drugi na višak zaposlenih. Ipak, treba biti fer i konstatovati da je svakome od pravnih lica koji nešto proizvode u Srbiji veoma teško zbog toga što je poslovanje postavljeno tako da pogoduje bankarskom, a ne realnom, sektoru. Ne sme se zanemariti ni činjenica da je država, koja nije na vreme izmirivala svoje obaveze, napravila haos u farmaceutskoj industriji. U tim, objektivno teškim okolnostima, svaki pogrešan korak se skupo plaća.

* Da li bi spas za fabriku bila nova privatizacija?

– I prodaja iz stečaja je neka vrsta privatizacije. Novi vlasnik bi bio rasterećen i svih dugova i viška radnika, dok bi ostali nastavili da rade.

* Kako komentarišete silne sudske sporove u slučaju Jugoremedije?

– Ta suđenja, koliko je meni poznato, suštinski se ne razlikuju od drugih, sličnih procesa u Srbiji. Građani to, možda, ne razumeju, ali osnovna stvar je u tome što na nivou najviših sudova (od apelacionih do Vrhovnog) bar 50 odsto sudija gleda da zadovolji pre svega interes izvršne vlasti, ili neke uže grupe ljudi kojima duguje svoj položaj. To je ključni problem. Osim toga, sudstvo dodatno trpi od izvršne vlasti zato što su zakoni loši i zato što se menjaju velikom brzinom. Zatim, izvršna vlast uništava pravosuđe lošom organizacijom i neravnomernom opterećenošću sudova i tužilaštava. Rečju, 90 odsto problema u pravosuđu ide na dušu izvršne vlasti a sve to se prelama i u predmetima u vezi sa Jugoremedijom.