Zakon o konverziji stambenih kredita iz švajcaraca u evre stupio je na snagu 7. maja i banke imaju obavezu da do 6. juna svojim klijentima dostave nove ugovore prema kojima će im 38 odsto ostatka duga biti otpisano.
Banke su to ovog meseca počele da rade, ali su se već pojavili problemi. Verovatno najveći od njih je to što je bar jedna banka, kako kažu u organizaciji potrošača Efektiva, klijentu ponudila višu kamatu od one koju je smela. Naime, zakonom je propisano da banke ponude klijentima kamatne stope za kredite indeksirane u evrima koje su imale u ponudi na dan 31. marta 2019. godine i to tako da promenljiva kamatna stopa može biti maksimalno 3,4 odsto plus euribor dok fiksna može biti maksimalno četiri odsto.
Banke koje nisu imale ponudu stambenih kredita u evrima mogu da ponude maksimalne kamatne stope.
E pa ta banka je klijentu ponudila maksimalnu promenljivu od 3,4 odsto plus euribor, a prema tvrdnji klijenta u ponudi je 31. marta imala kredit sa kamatom od 2,9 odsto plus euribor. Zato smo juče pokušali da od Narodne banke Srbije dobijemo podatke o visini kamatnih stopa na stambene kredite koje su banke nudile 31. marta kako bi dužnici u švajcarcima mogli da utvrde da li su im banke ponudile korektne ugovore ili ne.
Na žalost juče nismo dobili nikakav odgovor od Narodne banke, pa ni podatke o kamatnim stopama. Takođe, NBS ima na svom sajtu stranu posvećenu zaštiti korisnika finansijskih usluga koju su reklamirali prošle godine kao mesto gde se građani mogu informisati i uporediti cene bankarskih proizvoda, ali su tamo poslednji podaci o kamatama na stambene kredite još iz 1. decembra prošle godine. Tako da ako nekim slučajem klijent nije 31. marta zabeležio ponudu banke, danas ne bi mogao da sazna da li mu je banka ponudila dobru ili višu od propisane kamate.
Ovo nije jedini problem ili nedoumica sa kojom se suočavaju klijenti. Kako ističe Dejan Gavrilović iz Efektive, jedna banka je različitim klijentima ponudila tri različite marže (deo kamatne stope iznad euribora), što u ovoj organizaciji ocenjuju da nije u skladu sa zakonom o konverziji.
Možda i najveću nedoumicu izazvao je član četiri u ugovorima koje nude banke, a koji kaže da zaključivanjem ugovora banka i korisnik ubuduće nemaju međusobnih potraživanja. Ovo je problem za jedan deo dužnika koji su tužili, neki i dobili na prvom stepenu i čekaju ishod kod Višeg suda, za promenu kamatnih stopa, primene različitih kurseva, troškove obrade kredita itd. Efektiva je zatražila tumačenje NBS i prema rečima Gavrilovića centralna banka je potvrdila da se ova odredba ne odnosi na ove tužbe, a klijenti jedne banke su dobili sličan odgovor i od svoje banke.
Nadalje, neke banke su, mimo zakona koji daje klijentima 30 dana od prijema ponude da odluče da li da pristanu na konverziju ili ne, zakazale termine u poslovnicama samo nekoliko dana od slanja pisma i to sa napomenom da će se tamo odmah i potpisati ugovor. Na žalbe korisnika odgovor banaka je da su im svi termini popunjeni.
Na društvenim mrežama u grupama u kojima se okupljaju dužnici u švajcarcima više puta je pomenut problem onih koji su u inostranstvu, za stalno ili privremeno, i koji ne mogu da prime pismo banke. Oni tvrde da neke banke odbijaju da im pošalju predlog ugovora imejlom.
Na još jednoj stavci banke su pokušale da love u mutnom. Pojavili su se i slučajevi da su banke klijentima rekle da mogu da dobiju konverziju samo ukoliko izmire sve dugove, odnosno kašnjenja u isplatama rata. Prema tumačenju Efektive ovo nije tačno i zakon je svima omogućio pravo na konverziju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.