Svaka četvrta žena vlasnik imovine

 Anketom je bilo obuhvaćeno 1.414 žena ili 16 odsto od ukupnog broja stanovnika. Na osnovu kriterijuma, koji su urađeni u saradnji sa stručnjacima iz agrara (radno sposobne žene mlađe od 65 godina i domaćinstva koja imaju obradivo zemljište veće od 20 ari), izdvojeno je 575 žena koje se smatraju resursima za razvoj agrobiznisa.

Istraživanje je pokazalo da u selima pribojske opštine živi veliki broj žena starijih od 60 godina u samačkim domaćinstvima, da prosečno ima 11,65 odsto radno sposobnih penzionerki, 2,9 procenata je zaposlenih koji se bave i poljoprivredom, a za 85,4 odsto ispitanih poljoprivreda je jedino zanimanje. Najveći broj domaćinstava ispitanica nema nikakva primanja ili je jedini izvor prihoda samo dečiji dodatak. Čak 48,8 odsto svih domaćinstava ima primanja ispod 10.000 dinara, a samo oko 2,5 procenta u kućnom budžetu ima mesečno više od 40 hiljada dinara.

Poražavajuća je i slika obrazovne strukture žena obuhvaćenih ovim istraživanjem. Nepotpunu stručnu spremu ima 17,02 odsto žena starosti između 50 i 60 godina, a u mesnim zajednicama Sastavci i Kalifati ima 17,14 procenata nepismenih žena starosti između 20 i 30 godina. Najveći broj domaćinstava u kojima žive ispitanice (79,49 odsto) ima više od 20 ari obradivog zemljišta. Vlasništvo nad imovinom ima samo 28 žena i to one koje žive same ili su najstarije članice domaćinstva. Polovina domaćinstava ima putnički automobil, ali traktora i motokultivatora imaju svega oko 18 odsto. Asfaltirani prilaz do kuća ima nešto više od 26 procenata, a sve ostalo je makadam ili seoski put, zato samo oko 10 procenata žena do kuća može da koristi gradski prevoz, manje od jednog procenta nikakvim prevozom ne može da dođe do kuće. Ručnim radom se bave, uglavnom, starije ispitanice ili u brojkama, nešto više od 42 odsto, samo ponekad je u tom poslu 33,3 odsto, a time se uopšte ne bavi 24 odsto ispitanica.

Da im je potrebna stručna obuka za unapređivanje rada u poljoprivredi, smatra 92,3 odsto ispitanica. Od domaćinstava koja su proglašena u istraživanju resursima, više od 95 procenata je koristilo podsticajna sredstva od Ministarstva poljoprivrede FAO i opštinskog fonda. Na osnovu podataka dobijenih istraživanjem urađene su preporuke za poboljšanje položaja seoskih žena.

– U ovom poslu neophodno je povezivanje javnog, privatnog i civilnog sektora, da se identifikuju domaći potencijali tradicionalnih znanja, tehnika i zanata. Potrebno je osnaživanje seoskih žena kroz kontinuirano neformalno obrazovanje kroz organizovanje motivacionih seminara, obuka iz starih zanata, edukacija za bavljenje seoskim turizmom, proizvodnjom organske hrane i poljoprivredom i obuka za započinjanje biznisa. Podsticaćemo žene u ruralnim područjima da se interesno udružuju i lobiraćemo da se u opštinskom budžetu formira linija za pomoć razvoju ženskog agrobiznisa – kaže Zora Ćelović, predsednica Ženske inicijative Priboj (ŽIP) i koordinatorka na ovom projektu koji podržava Fondacija za otvoreno društvo Srbije. Predsednik opštine Priboj Lazar Rvović potpisao je ugovor o partnerstvu na ovom projektu sa ŽIP-om.