Svaka deseta firma u Srbiji nije prijavila stvarnog vlasnika

„U Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika trenutno nije upisalo svoje podatke o stvarnim vlasnicima oko 10 odsto privrednih subjekata, 19 odsto zadužbina i fondacija, oko 22 posto udruženja i ustanova, kao i nešto manje od osam odsto zdravstvenih ustanova“, kaže za Danas Gabrijela Petković Jovanović iz Agencije za privredne registre.

Ona napominje da je APR podneo 1.943 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka za neevidentiranje stvarnih vlasnika, a da ima saznanja o 36 donetih presuda.

„Osim toga, podneli smo i 917 zahteva za novoosnovane registrovane subjekte, koji nisu evidentirali svoje stvarne vlasnike u roku od 15 dana od dana registracije osnivanja, a APR ima povratnu informaciju da je doneta jedna presuda“, ističe Petković Jovanović.

Za ovakvo kršenje zakona predviđene su kazne, ali naša sagovornica kaže da Agencija nema uvid u iznos naplaćenih kazni, niti u iznose prosečno naplaćenih kazni.

Ono što je Zakonom o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika predviđeno jesu kazne od 500.000 dinara do dva miliona dinara za pravna lica i od 50.000 do 150.000 dinara za odgovornu osobu u preduzeću.

Isti Zakon, međutim, predviđa i zatvorsku kaznu od tri meseca do pet godina za onog ko u nameri da prikrije stvarnog vlasnika u Centralnu evidenciju ne upiše podatke o stvarnom vlasniku, odnosno upiše neistinit podatak kao istinit, ili promeni ili izbriše istinit podatak o stvarnom vlasniku.

Do 23. aprila više od 22.000 preduzeća u Srbiji nije imalo upisane stvarne vlasnike, a direktor APR-a Milan Lučić je nedavno apelovao da to urade svi jer je procedura jednostavna i ne košta ništa.

On je rekao da prekršajne kazne nisu male i da je to i u slučaju da se plati samo minimalna kazna značajan iznos.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže za Danas da se kod nas jako puno manipuliše, pre svega, na tenderima jer „svi znamo da ima dosta onih koji bez ozbiljne istorije konkurišu za milionske poslove“, te da je taj Zakon posledica tog stanja.

„Država je ovim Zakonom naterala 95 odsto firmi koje rade savesno da svi imaju tu još jednu administrativnu obavezu više, a zapravo mi i dalje imamo istu tu situaciju da firme bez preduzetničke istorije se pojavljuju i dobijaju poslove i to je tako od 2000. do danas“, napominje Rajić.

On kaže da su razlozi zbog kojih te firme ne prijavljuju stvarne vlasnike različiti, od toga da su neke firme u dosta lošem stanju, pred stečajem, do toga da su vlasnici digli ruke.

„Uvek postoji određen procenat onih koji ne prijave, tako je i sa finansijskim izveštajima, uvek je od tri, četiri do 10 odsto onih koji ih ne prijave. Tako da se i ovaj broj uklapa u sve to. Da li je samo nemar ili greška zaposlenog ili to što neko od tih vlasnika nije u zemlji, razni su razlozi. Na državi je da to utvrdi“, ističe naš sagovornik.

Rajić kaže da u drugim razvijenim zemljama ovakvi zakoni ne postoje i da vlasnik firme koja je u blokadi ne može tek tako da otvori drugu firmu i nastavi da radi koristeći istu tu imovinu.

„Ako ste već upisani u APR zbog čega država sada zbog nekih svojih nesposobnosti ili nemara ili nedostatka želje da transparentno sprovede postupke javnih nabavki uvodi dodatnu obavezu. Kada bi država, sudovi, inspekcije funkcionisali kako treba, ne bi bilo moguće da imate firmu koja duguje milione i da radi tako kako radi. Svakoj osobi koja otvori drugu firmu dok je prva u blokadi bi bilo zabranjeno da otvara drugu“, napominje Rajić.

Ovaj Zakon je, smatra on, još jedan kojim se pokušava zastrašivanje, umesto da imamo izvršne i efikasne zakone.

„Desilo se to da se ovim nameće obaveza onoj većini koja radi legalno da oni moraju da dokazuju da rade legalno. Taj Zakon je od početka nesrećan, ali je pravo pitanje kako će država tih preostalih 10 odsto da natera, iskontroliše, da oni to prijave. Opet dođemo na isto, jer i za tih 10 odsto sada nam je opet potreban aparat od stotine ljudi koji će svaku tu firmu da analizira i vidi šta je sa njom zapravo, da sprovede sankcije protiv nekoga ko je vlasnik, pod uslovom da mogu uopšte to da mu naplate“, naglašava Dragoljub Rajić.

Zakonska obaveza

APR ima zakonsku obavezu da proverava da li je registrovani subjekt izvršio evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku u zakonskom roku. „Osim toga, APR je ovlašćen i za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv subjekta za koga utvrdi da nije izvršio evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku u Centralnoj evidenciji u roku. Istu tu obavezu imaju i ostali nadležni državni organi koji vrše poslove nadzora i kontrole rada i poslovanja registrovanih subjekata“, ističe Gabrijela Petković Jovanović i napominje da su i oni ovlašćeni da podnose zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv registrovanog subjekta ako u vršenju nadzora utvrde da nisu ispunili obavezu propisanu zakonom.