Svaka druga firma se već prijavila za pomoć države

Prema rečima ministra finansija Siniše Malog, do kraja prošle nedelje za isplatu minimalne zarade zaposlenima iz državne kase prijavilo se više od 183.000 firmi, ali broj nije konačan jer rok ističe poslednjeg dana aprila.

Prema preseku koji je Ministarstvo napravilo 21. aprila, 169.111 preduzeća i preduzetnika već je izabralo banku preko koje će primiti nešto iznad 30.000 dinara po zaposlenom kao minimalac i automatski ući u program odlaganja obavezne uplate poreza i doprinosa na taj iznos.

To je nešto iznad 40 odsto ukupnog broja preduzeća i preduzetnika kojih prema podacima sa APR-a ima ukupno 403.411 u šta su uračunate i turističke agencije.

Međutim, u tom broju krije se najmanje deset odsto neaktivnih firmi i preduzetnika, onih koji su u procesu stečaja i likvidacije i oni neće imati pravo da koriste direktnu pomoć iz budžeta. Kad se uzme poslednja brojka od 183.000 prijava koju je u petak izneo ministar finansija, a od ukupnog broja registrovanih pravnih lica i preduzetnika oduzmu neaktivni i oni u stečaju i likvidaciji, proizilazi da se za pomoć već prijavila polovina srpske privrede.

Do kraja aprila očekuje se i da će većina od preostalih firmi, njih 134.968 koje imaju račune u više banaka izabrati onu preko koje će dobiti pomoć.

Kada je reč o onima koji su samo u jednoj banci, njih oko 100.000, a najčešće su to preduzetnici, računi će im biti otvoreni automatski.

Istovremeno, drugi uslov, popunjen obrazac pojedinačne poreske prijave za obračun poreza i doprinosa na zaradu zaposlenog (PPP-PD obrazac) podnelo je 38.628 privrednika za 278.530 radnika, kojima će država uz uplatu minimalca odložiti ukupno 6,9 milijardi dinara na ime poreza i doprinosa. To je nešto manje od 20 odsto zaposlenih u privatnom sektoru koji broji između 1,4 i 1,5 miliona ljudi.

– Očekuje se da će 60 do 70 odsto aktivnih firmi i preduzetnika verovatno prihvatiti pomoć države, jer realno nemaju izbora. Nije u pitanju samo tih 30.000 po zaposlenom, nego i porezi i doprinosi koje oni nemaju odakle da isplate jer ne ostvaruju prihod. Kod nas se porez na dobit plaća kao akontacija, unapred, pa ako firme nemaju prihod to ne mogu da plate. One moraju da uđu u te programe i da dignu kredite kako bi dale sebi šansu da plate naknadno. Ali, velika je zebnja šta će kasnije da bude. Nije samo problem ispuniti ovogodišnje ugovore, nego zabrinjavaju sve negativnije vesti o broju narudžbina za naredni period – kaže za Danas Dragoljub Rajić, konsultant Mreže za poslovnu podršku.

Ukazuje da su odloženi svi veliki sajmovi i poslovni skupovi po Evropi gde su se uglavnom ugovarali poslovi u ličnim kontaktima, tek 25 odsto ugovora sklopljeno je pre krize onlajn.

To je za domaće privrednike glavni problem jer će im naredne godine troškovi biti redovni, stići će im na naplatu sada odložene obaveze, a kako većina ima i kredite, pitaju se kako će opstati na tržištu.

– Mi ćemo ovim merama prevazići naredna dva do tri meseca, ali onda će se pokazati koliko je kriza duboka. Ekonomisti strahuju posebno od drugog i trećeg talasa koji bi mogao da bude razoran. Već će na leto biti jasno da oporavak neće biti kao „V“, nagli rast, već se očekuje dugoročna depresija za koju mi nemamo rezervi i neće moći da se zaštite ni firme ni radna mesta. Kod nas se duroročne mere ne spominju, a ozbiljne države već pripremaju programe kako da zaštite svoju privredu. Naša država pre svega mora prestati da diže kredite u inostranstvu i da glavne poslove potom daje stranim firmama. Jasno je da ćemo morati da se zadužimo, a za nas je to jako skupo jer ne samo da je gužva na finansijskom tržištu nego će padati i glavni poreski prihodi, neće imati od čega da se vraćaju krediti. Znači, mora da se trudi da što više posla da svojim firmama, posebno u sektorima koji obezbeđuju devizni priliv – objašnjava Rajić i dodaje da se to u Evropi već radi, da su i Hrvatska i Bugarska donele odluku da se 60 odsto proizvoda iz poljoprivrede kupuje od domaćih proizvođača, na odmor ne putuju u inostranstvo.