Svaka treća firma trpeće posledice kovid 19 duže od godinu dana

Međutim, borba za “zdravlje” ekonomije još nije okončana, jer većina kompanija u 2020. očekuje pad prihoda, a u 2021. i otežano servisiranje obaveza, pokazala je analiza efekata o uticaju kovid19 na poslovanje, koju je sproveo NALED.

Svaka treća od 253 anketiranih firmi, očekuje da će posledice kovid krize osećati i duže od godinu dana, a među onima sa takvim prognozama, najviše je preduzetnika.

Svaka četvrta firma, sa druge strane, očekuje da će trpeti posledice manje od pola godine, a takvom mišljenju sklonije su građevinske firme.

Sumirajući prethodni period, pokazalo se da je većina preduzeća u Srbiji (73%) koristila neku meru državne pomoći.

Ostalima pomoć nije bila potrebna ili za nju nisu imali pravnih osnova, pokazala je anketa sprovedena u okviru projekta „Pripremi se za učešće”, koji sprovode Centar za evropske politike, NALED i Centar savremene politike kroz portal Europen Western Balkans, uz podršku Evropske unije.

Brojke i efekti paketa pomoći

Više od polovine kompanija koje su koristile državnu pomoć, ističu da bi im bez te podrške poslovni saldo bio osetno lošiji.

Više od 12% ispitanih kaže da su mere direktno doprinele očuvanju radnih mesta. Bez paketa podrške, njih 58,7% kaže da bi imali veće rashode, a 33,6% da bi imali manje prihode.

Kada je reč o prihodnoj strani, ogromna većina ispitanih preduzeća, njih 87,8%, očekuje da će ovu godinu završiti sa manjim prihodima u odnosu na 2019.

Tek dva odsto, pre svega privrednih društava i mikro firmi iz beogradskog regiona, očekuje veće prihode, a ostali, među kojima je najviše građevinskih delatnosti, očekuju status quo.

Iz ugla izmirivanja dospelih obaveza, nešto više od pola ispitanih kompanija smatra da će u tom pogledu u narednoj godini imati poteškoća, a to najviše tvrde iz uslužnih delatnosti.

Sa druge strane, trećina nema bojazan i smatra da će moći redovno da obavlja plaćanja.

Budući da se poteškoće neminovno prelivaju i na radnike, dobra vest je što većina kompanija kaže da će ih u narednoj godini sve zadržati, a to najviše tvrde mikro preduzeća.

Skepsa se ponovo javlja u uslužnoj delatnosti, gde ne kriju da će se borba za likvidnost verovatno preliti i na zaposlene.

Čak 81% preduzeća kaže da im je jedna od najvećih prepreka u poslovanju od početka kovid krize bilo ograničenje kretanja i okupljanja. Svako treće preduzeće mučilo se sa organizacijom rada od kuće i korišćenjem godišnjih odmora.

Četvrtina ispitanih, malih i velikih privrednika, kasnila je sa sudskim i upravnim postupcima, a tek 4% je odgovorilo da nije imalo nikakvih prepreka za rad i pored uvedenih kovid mera.

Šta je moglo bolje?

Na pitanje šta bi od mera moglo drugačije da se definiše, kompanije su mahom složne da su to rokovi u sudskim i upravnim postupcima (42,9%), visine cena i marži (25%), ograničenje kretanja i okupljanja (15,6%).

Međutim, upitani na koji način bi to moglo da se poboljša, čak 78% nema ideju. Opaženo je, sa druge strane, da bi tokom vanrednog stanja značile olakšice za firme kada je reč o računima, rokovima plaćanja, PDV-u, kirijama, a značio bi i organizovaniji gradski prevoz.

Logistika i distribucija su bile prenapregnute gotovo u svim sektorima, pa ne čudi da preduzeća korisnici mera najčešće smatraju da su drugačija organizacija dolaska klijenata (34,5%), kao i otvaranje novih kanala prodaje poput uvođenja e-kupovine (20,9%) najkorisnije za njihov biznis.

Prednost daju i novim kanalima oglašavanja, kao što je ulaganje u digitalni marketing i uvođenje novih proizvoda. Iako stidljivo, jedan procenat ispitanih ipak je uvideo da šansu za unapređenje uslova poslovanja tokom kovid krize nosi i otvaranje novih kanala naplate, poput kartica.

Prvi paket najizdašniji u regionu

Prvi udar virusa šokirao je privredu u celom svetu, a zemlje su redom posezale za paketima pomoći. Set mera donetih za Zapadni Balkan podrazumevao je u većini slučajeva odlaganje rokova za plaćanje poreza i doprinosa, olakšan pristup kreditima kroz garancije, kao i direktna davanja u cilju očuvanja broja zaposlenih.

Prvi odobren paket podrške za Srbiju premašio je iznos od pet milijardi evra, što je sa udelom u BDP-u od 11%, najveći paket u jugoistočnoj Evropi i deseti po izdašnosti na listi evropskih zemalja, pokazalo je istraživanje uporednih mera, koje je sproveo NALED analizirajući praksu u 36 evropskih zemalja i zemljama Zapadnog Balkana.

Mere su podrazumevale nadoknadu minimalne zarade tri meseca za mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnike, nadoknadu 50% minimalne zarade za neplaćeno odsustvo, odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade i akontacije poreza na dobit, povoljnije kredite za obrtna sredstva i likvidnost i davanje garancija za kredite banaka.

Privreda je prvi paket mera ocenila kao pravovremen, neočekivano izdašan i administrativno lako sprovodiv. Sa druge strane, izostala je targetirana podrška najviše pogođenim sektorima.