Svaki četvrti bi državni posao: Kolike plate priželjkuju građani Srbije?

Ispitanici u Sloveniji imali su najviša očekivanja, više od 1.640 evra u proseku, potom Hrvati sa 1.200 evra.

Sa druge strane, najniža očekivanja su među ispitanicima u Severnoj Makedoniji – 770 evra, dok građani Bosne i Hercegovine imaju za čak 20 odsto veća očekivanja nego prošle godine i prosek željene zarade kod njih je 940 evra.

“I pored inflacije, a izgleda da plate ne prate taj trend, tek svaki peti ispitanik dobio je povišicu tokom ove godine. Više od polovine ispitanka iz naše zemlje, čak 62 odsto, niti je dobilo povišicu niti je očekuje, a svega 16 odsto očekuje da će do povišice ipak doći do kraja godine”, kaže Miloš Turinski, PR menadžer Infostuda.

U poslednjih godinu i po dana posao je promenilo 38 odsto njih, pokazalo je istraživanje, a u narednih godinu dana na ovaj korak je spremno čak 65 odsto.

Infostud je i ove godine za vreme trajanja Regionalnog sajma poslova sproveo istraživanje čiji je cilj bio da utvrdi stanje kako na tržištu rada Srbije, tako i u celom regionu. Istraživanju su se priključili partnerski portali za zapošljavanje iz regiona MojPosao.net iz Hrvatske, MojPosao.ba iz Bosne i Hercegovine, Deloglasnik.si iz Slovenije i Vrabutovanje.com.mk iz Severne Makedonije.

Među više od 5.700 ispitanika bilo je i zaposlenih, nezaposlenih i onih koji se i dalje školuju.

Iako je prethodnih godina najvažniji faktor za odabir poslodavca bio međuljudski odnosi, ove godine je inflacija očigledno odradila svoje, te je visina plate postala najvažniji faktor prilikom odabira posla, kod 65 odsto ispitanika, navodi Infostud.

“Dobri međuljudski odnosi i dalje su nam važni i nalaze se na drugom mestu, 63 odsto. Mogućnost učenja i napredovanja je zadržalo visoku treću poziciju (34 odsto), ali primetno je i da pridajemo sve veći značaj radnom vremenu (32 odsto)”, kaže Turinski i napominje da se visina zarade našla na prvom mestu u gotovo svim zemljama regiona osim Slovenije, gde su dobri međuljudski odnosi i dalje na prvom mestu.

Na pitanje šta smatraju da je najbitnije za dobijanje posla, najveći broj ispitanika rekao je da su to znanja i veštine, kao i motivacija i želja za zaposlenjem. Radno iskustvo se našlo na trećem mestu, dok se formalno obrazovanje kao faktor našlo na poslednjem mestu.

Slična situacija je i u regionu gde uz ispitanike iz naše zemlje i ispitanici iz BiH i Hrvatske ističu znanje i veštine, dok Makedonci i Slovenci veći značaj pridaju motivaciji i želji za zaposlenjem.

Iako se u svim zemljama regiona vidi pad u procentu straha od gubitka posla, u Srbiji je on prisutan u najvećoj meri gde svaki treći ispitanik strahuje da bi mogao izgubiti radno mesto. Za gubitak posla najmanje se brinu Makedonci.

Kao i prethodnih godina, kada bi birali kompaniju prema tipu vlasništva ispitanici iz Srbije bi najradije odabrali privatnu kompaniju u stranom vlasništvu, više od trećine, a u najmanjoj meri privatnu kompaniju u domaćem vlasništvu (14 odsto). Četvrtina ispitanika naše zemlje bi najradije radila za državno preduzeće, dok svaki peti ispitanik bi pokrenuo privatni biznis.

Sličan trend je prisutan u svim zemljama regiona, osim Slovenije gde najveći broj ispitanika ipak bira rad u domaćim privatnim kompanijama.

Preko prakse do posla

Od ispitanika koji se još školuju, najveći broj njih iz Srbije (35 odsto), veruje da će novi posao pronaći u roku od tri meseca nakon završetka školovanja, dok pet odsto njih već čeka posao ili već rade. Svaki četvrti veruje da će potraga za poslom trajati od tri do šest meseci.

Kako bi stekli neko radno iskustvo pre pravog zaposlenja mladi su spremni da odrade praksu ili da rade honorarno, dok je svaki treći ispitani spreman i na volontiranje.

Ohrabrujuća činjenica, navodi Infostud, je da čak 37 odsto mladih tačno zna čime želi da se bavi. Znatno manji broj njih, osam odsto, nema jasnu predstavu čime želi da se bavi nakon završenog školovanja, dok 56 odsto ispitanika nije u potpunosti sigurno u kom smeru želi da krene, ali imaju određenu viziju onoga čime žele da se bave.