Zahtev za privremenu obustavu ili trajno isključenje sa daljinskog grejanja u poslednje tri i po godine podnelo je oko 3.300 građana Niša, što je skoro svaki deseti stambeni ili poslovni korisnik te vrste grejanja u ovom gradu, podaci su Gradske toplane Niš.
I dok u toplani tvrde da broj zahteva za privremeni ili trajni prekid grejanja opada iz godine u godinu, kritičari ocenjuju da se takav pad beleži pre svega zbog izuzetno komplikovanih uslova za „izlazak iz sistema“.
U Gradskoj toplani za naš list kažu da je u toku 2016. godine bilo nešto više od 1.700 zahteva korisnika za isključenje sa toplovodne mreže. Udruženi pokret slobodnih stanara (UPSS), koji je te godine vodio intenzivnu kampanju protiv povećanja cene grejanja i (ne)poštovanja prava korisnika, tvrdio je da je takve zahteve navodno podnelo čak 3.000 građana.
U toku 2017. godine zahteve za privremenu obustavu daljinskog grejanja podneo je 781 građanin, a za trajni raskid ugovora njih 22. Sledeće godine je zahteve za obustavu podnelo 385 korisnika, a za raskid ugovora 23. U toku ove godine zahtev za obustavu grejanja podnelo je 359 građana, a za raskid ugovora svega njih 19.
Gradska toplana je navela i da je u 2017. godini bilo samo devet novopriključenih stambenih i poslovnih objekata, u ukupnoj površini od 12.665 kvadrata. Tokom 2018. godine na sistem daljinskog grejanja priključena su samo tri nova stambena i poslovna objekta. Ove godine nove zgrade uopšte nisu priključivane na mrežu, ali u Toplani tvrde da „imaju potpisane ugovore o izradi priključaka i najavu za još nekoliko njih, u ukupnoj površini od više od 10.000 kvadrata“.
– Smanjenje broja isključenja je posledica pooštravanja uslova da se ono ostvari, propisanih Odlukom o uslovima i načinu proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom, koju je Skupština grada Niša usvojila u aprilu 2017. godine. Odluka između ostalog predviđa da je za raskid ugovora vlasnika stana u zgradi ili kući potrebna saglasnost cele stambene zajednice, što je skoro nemoguća misija, pogotovu kada se zna da postoji stalna propaganda da će se isključenjem hladiti susedni stanovi i time za njih povećati cena. Ograničenje je i što se, po ovoj odluci, zahtev za raskid ugovora može podneti samo u periodu od četiri meseca, od 3. maja do 1. septembra – kaže za Danas Miroslav Jukić, jedan od osnivača Inicijative „Pravo na pravo“, koja insistira na zaštiti interesa građana u oblasti usluga javnog sektora.
On podseća da se u ovoj odluci, takođe, predviđa da vlasnik stana može raskinuti ugovor „pod uslovom da je izvršio radove na fizičkom odvajanju dela grejne instalacije koja se nalazi u njegovom stanu ili poslovnom prostoru od unutrašnje grejne instalacije zgrade, a sve u skladu sa postupkom koji je utvrđen posebnom zakonom kojim se uređuje izgradnja objekta i propisima koji su doneti na osnovu njega“.
– Dakle, od kupca se zahteva da ispuni uslove iz zakona o izgradnji objekata, kao da se taj objekat tek gradi. Čak nije ni naveden tačan naziv zakona već se pravno neukom kupcu daje da ispuni uslove iz „zakona kojim se uređuje izgradnja objekata“ – kaže Jukić.
On dodaje da broj isključenja i priključenja jasno govori da je daljinsko grejanje, od nekada najpoželjnijeg, postalo nepoželjno.
– To je činjenica koju moraju ozbiljno shvatiti i grad Niš i država Srbija. Sada se interes građana stavlja u drugi plan, interes proizvođača toplotne energije postaje primaran, a pri tom se svesno žmuri na mnoge nepravilnosti – zaključuje Jukić.
Prema podacima Gradske toplane, u Nišu je na toplovod priključeno 29.098 stanova i 2.104 poslovnih objekata.
Loša finansijska situacija razlog za otkazivanje grejanja
Niška toplana je u toku prošle i ove godine „proveravala“ razloge zbog kojih korisnici zahtevaju (privremenu) obustavu daljinskog grejanja. U toku prošle i ove godine bezmalo polovina građana je tražila obustavu zbog „(loše) finansijske situacije“, a ove godine je na taj procenat dodato i više od 10 odsto onih koji su dali još preciznije objašnjenje: „zbog visokih računa“. Svaki 25. korisnik je naveo da je razlog za traženje obustave „loše grejanje“.
Tokom ove godine, po istraživanju toplane, obustavu daljinskog grejanja je zbog „finansijske situacije“ tražilo 46,52 odsto korisnika, još 10,86 odsto zbog „visokih računa“, a još 4,46 odsto zbog „lošeg grejanja“. Oko 28 odsto je navelo da želi da se privremeno isključi sa mreže jer „ne koristi stan“, oko 5,3 odsto da to čini iz „ličnih razloga“, oko 2,2 odsto jer želi „drugi vid grejanja“, a oko 2,8 odsto jer „ne želi grejanje“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.