Svaki drugi dinar van domašaja poreznika

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Jer, ni taj prodavac niti bilo ko drugi, ne treba na svojoj koži da osećaju ničiji bes, nego „ruku države“, sistema i institucija koje rade svoj posao – kaže za Danas Milan Knežević, predsednik Komore malih i srednjih preduzeća i vlasnik konfekcije Modus. 

Da siva ekonomija ne samo ozbiljno zakida prihode u državni budžet, već i razara legalnu privredu, opšte je mesto koje se već godinama unazad kao mantra ponavlja u svim govorima političara i ekonomista. Po pravilu, uz to se najavljuje i oštra borba protiv te pošasti, ali sa koliko se uspeha vodi, ilustruje i pre dva dana objavljeno saopštenje Poreske uprave. U njemu se ističe da su inspektori prilikom kontrole dva dana u Guči, tokom Sabora trubača, otkrili da je tek svaki treći ugostitelj izdavao fiskalne račune. Gotovo identično saopštenje objavljeno je i prošle, i pretprošle godine. Ako se stvari ne pomeraju sa mesta, u čemu se onda ogleda ta beskompromisna borba?

Prema rečima Kneževića, glavni razlog je što država postupa stihijski, bavi se posledicama, i to s vremena na vreme, umesto da ukloni uzroke.

– Glavni generator sive i ekonomije su preveliki nameti privredi, čak 348 obaveza po raznim osnovama, od kojih je čak 240 parafiskalnih. Oni koji rade legalno, plaćaju porez i zaposlene, taj pritisak ne mogu da izdrže, naročito ako na tržištu imaju nelojalnu konkurenciju neregistrovanih firmi koje, budući da nikome ništa ne plaćaju, mogu da daju damping cene. Time se vrši ustavna diskriminacija preduzeća koja poštuju zakon, jer im država nije obezbedila da pod istim uslovima posluju na tržištu. Ali, još pogubnije su ekonomske posledice, pošto legalne firme ne mogu da obezbede veću akumulaciju, veće ulaganje u tehnologiju, nova radna mesta – objašnjava Knežević i dodaje da značajnijeg pomaka neće biti dok god kontrole idu kao akcije, a inspektori redovno obilaze samo firme u čijim prostorijama radi klima.

Obično se misli da bi smanjenje sive ekonomije i crnog tržišta ukinulo buvlje i mešovite pijace koje se doživljavaju kao sinonim za ovu pojavu. Ali, naš sagovornik kaže da nije cilj kontrola tezgi, jer je to „već prosuto perje“, već porekla roba, izvora sa koga se ona pušta u promet.

– Reč je ili o švercu, nelegalnom uvozu na koji nisu plaćene carinske i fiskalne dažbine, ili potiče iz fantomskih firmi, a delimično i od registrovanih koje deo proizvodnje ne evidentiraju kroz knjige. Mislim da nije velika mudrost doći i do tih izvora, inspekcija samo treba da se zapita, recimo kada ide u akcijsku kontrolu u Guču, odakle pivo bez porekla, meso i hrana na svakom ćošku, suveniri… Ko je to proizveo i kako je dospelo na neregistrovanu tezgu – kaže Knežević.

On dodaje da se ogroman novac vrti na gotovo svim lokalnim, navodno turističkim manifestacijama i vašarima, a da to niko ne kontroliše. Još se manje poštuju strogi propisi o prometu hrane, jer robu koja ne bi smela da bude van prodajnog objekta, skladištena po propisima, možete naći na tezgama svih pijaca, samo ako je prodavac uplatio svoje mesto na njoj.

Iako u ovom trenutku niko nema validne podatke o obimu sive ekonomije, crnog tržišta tim pre, često se koristi zvanična procena da je reč o gotovo trećini ukupnog prometa. Na osnovu kojih analiza je to izvedeno, ne zna se, a Knežević kaže da bi to moglo da se kaže samo za prvu fazu, prvi nivo prometa.

– Međutim, novac iz sive i crne zone se u drugom krugu multiplikuje, on se koristi za plaćanje neprijavljenih radnika, zanatskih, ugostiteljskih, svih drugih usluga i roba, prođe kroz desetine pozicija na kojima bi morao da bude oporezovan, a nije. Tako se dolazi do procene da je čak više od polovine prometa neregistrovana, a ukoliko bi se siva i crna zona smanjile na udeo od 20 odsto, što je opet dvostruko više nego u razvijenim zemljama, državna kasa bi zabeležila značajan prihod koji bi ukinuo sve mere štednje i podstakao investicije – zaključuje sagovornik Danasa i dodaje da bi mnogo veći benefit bio i povećanje proizvodnje koje zdrava ekonomija donosi i značajno veći obim ulaganja koji usledi kada privrednici imaju poverenja u ekonomski sistem zemlje.

Šta će ministrima fiskalni račun?

– Ove godine na Kopaonik biznis forumu okupila se, kao i ranijih godina, gotovo kompletna vlada, a momak iz hotelskog bara nije otkucao ni jedan jedini fiskalni račun za piće koje je naplatio. Taj „biser“ pokazuje koliko je za nas neplaćanje poreza normalna stvar, i to shvatanje najpogubnije je za borbu protiv crnog tržišta – kaže Milan Knežević.

Armija radnika na crno sporo se smanjuje

Prema zvaničnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, od 2,5 miliona zaposlenih čak četvrtina radi na crno. Ministar za rad Aleksandar Vulin pre nekoliko meseci je objavio podatak da je inspekcija rada, samo u prvoj polovini marta, kroz 3.325 kontrole pronašla 818 neprijavljenih radnika, a mesec dana ranije 1.400 zaposlenih na crno u kontroli kockarnica i 800 u pekarama. Većina poslodavaca je po nalogu inspektora morala da prijavi zaposlene.

Onlajn fiskalne kase čekaju novi zakon

Beograd – Bivši direktor PU Ivan Simič je još pre dve godine najavio brzo uvođenje onlajn fiskalnih kasa koje bi doprinele boljem uvidu države u transakcije. Tender za nabavku softvera za onlajn fiskalizaciju raspisan je 2013, ali obustavljen pre okončanja postupka javne nabavke jer nisu stvoreni preduslovi za realizaciju ovog projekta, kažu za Danas u Poreskoj upravi. Ističu da je razlog obustave postupka taj što do tog momenta nije izvršena izmena zakonskih propisa koje regulišu ovu oblast.

– Ministarstvo finansija opredelilo je radnu grupu koja bi trebalo da obrazloži dobre i loše strane uvođenja onlajn fiskalnih kasa, uključujući i to da takvo rešenje ne dovede do dodatnih troškova poslovanja obveznika, ali sa osnovnim ciljem koje rešenje je efikasnije – napominju u Poreskoj upravi. Po okončanju rada navedene radne grupe, kako ističu u PU, biće opredeljen obim izmena propisa koji uređuje evidentiranje prometa preko fiskalnih kasa, kao i podzakonskih akata donetih na osnovu njega.

Uvođenje onlajn kasa kao i donošenje novog zakona koji bi regulisao ovu oblast predlog je i NALED-a, koji je nedavno radio i istraživanje koje je pokazalo da tek četiri od 10 privrednih subjekata u Srbiji izdaje fiskalne račune. Polovina od tog broja, kako ističu u NALED-u, nikada ne šalje izveštaje o transakcijama Poreskoj upravi.

LJ. B.