Svaki drugi radnik u srpskom turizmu na prinudnom odmoru

Čak 54 odsto preduzeća je reklo da je finansijski uticaj krize tokom marta i aprila bio veliki i zabeležen je drastičan pad prihoda, dok je njih 40 odsto ocenilo kao srednji. Pri tome manja preduzeća su daleko više pogođena nego velika.

Pavle Medić iz CEVES-a koji je uz pomoć Međunarodne organizacije rada i EBRD-a uradio istraživanje na uzorku od 400 preduzeća ocenio je da je razlog tome što u najteže pogođenim sektorima poput ugostiteljstva, turizma i usluga ima najviše malih preduzeća.

„Najpogođeniji su bili sektori koji su bili pod administrativnim zabranama, a to su hoteli, ugostitelji, frizeri… Tekstilna industrija je dobila jak udarac zbog inicijalnog pada tražnje i domaće i inostrane, ali i zbog specifične organizacije rada u tekstilnim fabrikama zbog čega je teško obezbediti distancu od dva metra. Transport je pogođen zbog krize u ostalim sektorima, a zanimljivo je da je u ovom sektoru veliki broj ljudi stariji od 65 godina i nisu mogli da rade“, objašnjava Medić.

S druge strane građevinarstvo skoro uopšte nije pogođeno krizom, mada, kako su naveli u anketi, brinu šta će biti naredne godine kada im isteknu ugovori koji su mahom jednogodišnji.

Za razliku od kafića i restorana koji su živnuli čim je ukinuta zabrana, hoteli i dalje nemaju nikakav promet.

„Hoteli su veliki deo prihoda ostvarivali od konferencija i kongresa, a kriza je pokazala da se konferencije mogu organizovati i preko interneta uz mnogo manje troškova što unosi dodatnu neizvesnost u budućnost hotelijerstva“, ističe Medić.

Aleksandar Seničić, direktor YUTA-e, udruženja turističkih agencija, istakao je nezadovoljstvo ovog dela privrede odnosom države.

„Hoteli su samo deo turističke industrije. Oni su u poslednja četiri meseca imali nula prometa. Više od jedne trećine hotela nije ni otvoreno. Oni imaju izuzetno visoke fiksne troškove, pre svega porez na imovinu, ali to nije prepoznato od države. Ali malo se pominje ostatak turističke ponude. Recimo sve najveće svetske rent-a-kar agencije imaju predstavništva kod nas i zbog stroge regulative su dosta uložile u flotu. Pretrpele su veliku štetu i još se ne vidi rast tražnje. Kod turističkih agencija nije baš sjajna perspektiva. Veliki broj ljudi je uplatio putovanja pre krize. Rešenje koje je nađeno je samo odlaganje obaveza. Turističkim agencijama su presečeni novčani tokovi i likvidnost je nikakva. Mi smo jedina zemlja u Evropi bez posebnih mera za turizam. Od oko 7.500 zaposlenih u turističkim agencijama i rent-a-karu oko 60 odsto je na prinudnim odmorima, a dok je u hotelima više od 50 odsto. Za očekivati je da probleme sa likvidnošću pokušaju da reše smanjenjem troškova radne snage“, ocenio je Seničić dodajući da ni krediti nisu nikakvo rešenje jer su banke označile ovaj sektor kao najrizičniji, dok je procedura odobravanja kredita Fonda za razvoj jako spora.

On je istakao i da je samo oko 40 odsto preduzeća iz turističkog sektora prihvatilo pomoć države, jer nisu želeli da se obavezuju da neće otpuštati zaposlene.

Prema sprovedenom upitniku, devet odsto preduzeća već je otpustilo određeni broj zaposlenih, oko osam odsto planira da to učini u sledećem kvartalu.

Oko 57 odsto planiranih otpuštanja će ostati u okvirima 10 odsto ukupnog broja zaposlenih kako zahteva kriterijum za državnu pomoć. Pa ipak, 16 odsto ovih preduzeća će otpustiti skoro trećinu zaposlenih, dok će nešto više od četvrtine otpustiti od 11 do 30 odsto.

U ugostiteljstvu 17 odsto poslodavaca razmatra da zatvori preduzeće, verovatno zbog nagomilanih dugova ili opšteg osećaja da je oporavak turističkog sektora neizvestan, kao i da će biti poprilično spor.