foto (BETAPHOTO/PREDSEDNIŠTVO SRBIJE/DIMITRIJE GOLL)Kineski Linglong u Zrenjaninu danas je zvanično otvorio vrata svoje fabrike autoguma koju od početka gradnje 2019. godine prate netransparentnost i kontroverze. Od užasnih uslova rada i života onih koji su je podizali, do ignorisanja slova zakona Republike Srbije i nedostajućih dozvola za gradnju, ali i onih koji se tiču zaštite životne sredine.
Zrenjanin je grad čiji stanovnici više od 20 godina ne piju vodu iz česme da ne bi završili kod lekara, pa je jasno da su sa oprezom prihvatili informaciju te 2018. godine da će u njihovoj okolini biti izgrađena kineska fabrika koja će da proizvodi čak 13,6 miliona guma godišnje.
Danas su dočekali i taj dan. Na svečanoj ceremoniji pokretanja proizvodnje prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, generalni direktor fabrike Linglong Tire Feng Vang i kineski ambasador u Srbiji Li Ming.
Najave za otvaranje fabrike krenule su potpisivanjem Memoranduma o razumevanju između Vlade i kineske kompanije Linglong 2018. godine, a zbrinuta javnost odmah se pitala šta će nam jedna od najprljavijih industrija na plodnom vojvođanskom tlu?
Kinezi kao i inače svoje poslovne strategije nisu puno pojašnjavali, njive su pre bilo kakve gradnje prvo opasali zidom od nekoliko metra, kroz koji se ništa nije moglo da se vidi. Na taj način su izgleda i sve svoje probleme rešili.
Nije bio problem ni što sa radom počinju bez akta o uslovima zaštite prirode, što je prvi papir koji su morali da pokažu još prilikom izdavanja lokacijskih uslova. Niti je problem što fabrika i danas nema jedinstvenu procenu uticaja na životnu sredinu.
„Dobrim savetima“ propise naše zemlje zaobilazili su postupno, seckanjem projekata na više manjih, kako bi lakše prošli kroz procenu uticaja na životnu sredinu.
Sem što nije po zakonu, ovakvo pribavljanje dozvola daleko je i od logike, jer se otpočetka zna da će svi ovi objekti biti deo jednog postrojenja koje se nalazi odmah do poljoprivrednih parcela, ali i dva kilometra od Specijalnog rezervata prirode Carska bara.
Građanski preokret iz Zrenjanina ove je nedelje Upravnom sudu podneo tužbu protiv Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine zbog odbijanja žalbe na rešenje Grada Zrenjanina kojim je, kako kažu, fabrici autoguma dozvoljena izgradnja skladišta neopasnog otpada bez studije o proceni uticaja na životnu sredinu.
Sociolog Ivan Živkov, aktivista Građanskog preokreta, kaže da je ovo četvrta tužba koju podnose protiv Linglonga, a na put ka rešavanju nije krenula ni ona prva koju su podneli 2020. godine.
– Otvaranje fabrike najavljeno je za 2021. godinu, ali tek je prošle godine počeo probni rad. Ne bih tu ništa posebno izdvajao kao problem, jer čitav projekat je problem. Poslovanje Liglonga je dokaz kolonijalnog položaja Srbije prema Kini. Imamo stranu kompaniju kojoj država pokloni prirodno bogatstvo, zemljište i da svoj novac iz budžeta, za subvencije za zapošljavanje. A kompanija dobije privilegovan status u odnosu na lokalno stanovništvo i njegove potrebe. U Zrenjaninu poslednjih nekoliko meseci pucaju vodovodne cevi, sistem se raspada i nestašice su česte, a istovremeno grad je za ovu fabriku izgradio novu vodovodnu mrežu. Dok građani nemaju vode, fabrika zaliva svoje travnjake i to ljudi vide – rekao je Živkov.
Država je, ističe, dozvolila stranoj fabrici i da krši redom njene zakone, poput: Zakona o planiranju i izgradnji, Zakona o zaštiti prirode, Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakona o integrisanom upravljanju i kontroli životne sredine, a učinjena su i krivična dela gradnje bez građevinske dozvole.
– Cevima širokog promera direktno svoje otpadne vode bez prečistača ispuštaju u Begej, nikave merne stanice koje prate zagađenje vazduha nisu postavljene, treba izgleda da im verujemo na reč da je vazduh dobar. Kada sve ovo dozvolite i poklonite, jasno da ste u kolonijalnom položaju. Predsednik Aleksandar Vučić danas je rekao da je ovo čudo, a u stvari je čudovište – nastavio je naš sagovornik.
Vlada je još početkom 2019. godine proglasila ovaj projekat za jedan od „nacionalnog značaja“.
Svaki korak Linglonga bio je kršenje zakona
Hristina Vojvodić, pravni savetnik Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), koji je podneo 18 tužbi i prijava protiv Linglonga od 2019. godine, ali niti jedna još nema svoj sudski epilog, kaže da već kod potpisivanja Memoranduma nije bilo jasno šta Srbija od ove investicije dobija.
– Investitor je u Memorandumu napisao spisak želja koje je država ispunila, a da mi sa druge strane ne znamo šta je značaj projekta za Srbiju, sem što se naziva jednom od najvećih investicija u regionu. U međuvremenu projekat je dobio status nacionalnog značaja. Mi smo taj dokument tražili, ali nikada ga nismo dobili, jer Vlada tvrdi da ne zna o kom se dokumentu radi. Podneli smo i tužbu Upravnom sudu da nam dostavi dokument, da vidimo koji je to značaj za nas – rekla je Vojvodić.
Prvo što su Kinezi uradili je ograda oko fabrike. Kako ističe Vojvodić, već tada su počeli da ih zovu zabrinuti građani, jer nije uobičajeno da prvo izgradiš ogradu od četiri metra, pa tek onda objekte.
– Nakon pritužbi građana, naša istraživanja ubrzo su pokazala da nema studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Pomoćne objekte počeli su da grade kada je krenulo vanredno stanje, bez građevinske dozvole. Svaki naredni korak bilo je kršenje propisa. Najveći proizvodni kompleks koji ima najviše uticaja na životnu sredinu takođe je počeo da se gradi bez građevinske dozvole. A inspektor nije mogao da uđe u kompleks fabrike, jer je kompanija tvrdila da razminirava teren. Kasnije je inspektor utvrdio da nema građevinske dozvole, ali je tužilaštvo odbacilo prijavu sa neverovatnom argumentacijom da je investitor „sigurno hteo da traži građevinsku dozvolu“. Zamislite da vi tako pokušate da se branite na sudu – nastavila je ona.
Ona pita i šta će biti kada sud jednog dana utvrdi da su objekti nelegalno sagrađeni, hoće li biti srušeni? Ili više neće biti bitno jer fabrika već radi. Niko se puno ne potresa zbog činjenice da određeni pogoni rade bez upotrebne dozvole.
Pojedini akti tužilaštva, ističe, nemaju nikavo razumno obrazloženje, zbog čega jedino ostaje sumnja da tu postoje koruptivne aktivnosti.
Građani Zrenjanina sa druge strane, objašnjava, ne znaju šta ih očekuje, jer se ne zna kakav će uticaj fabrike biti na kvalitet vazduha i vode. Zrenjanin nema pitku vodu decenijama, a Linglongu je dozvoljeno da buši pet bunara za vodu, naravno, bez procene uticaja na životnu sredinu.
– Mi ne znamo šta će biti ni sa vazduhom u Zrenjaninu. Plan kvaliteta vazduha koji radi grad uopšte ne donosi procene za Linglong, što ne čudi, jer nema studije koje bi to mogle reći. Linglong do danas nema akt o zaštiti prirode kojim bi Pokrajinski zavod za zaštitu prirode investitoru saopštio da li sme ili ne da gradi fabriku zbog ugrožavanja biljnog i životinjskog sveta – kazala je ona.
Vijetnamski radnici vraćeni kući
Kako je počeo rad na postrojenju 2019. godine krenule su i objave na mrežama i lokalnim medijima o lošim uslovima rada vijetnamskih i kineskih radnika. Priča je izašla van granica Banata ali i Srbije, 2021. godine kada je javnost dospeo snimak gladnih radnika (za doručak su često dobijali samo jedno jaje), koji ubijaju životinju na gradilištu.
Ubrzo se saznalo kako rukovodioci kineske kompanije žive u lepim stanovima po Zrenjaninu, ali su fizički radnici razbacani po kolektivnim smeštajima i bivšim proizvodnim pogonima van grada.
– Prizori iz bivše fabrike mesa Bek, gde su šatorskim krilima i najlonima prekriveni kreveti a noćne posude ispod kreveta i stolova, nedostojni su čoveka. Vlast dopušta kršenje ljudskih i radnih prava – saopštio je sindikat Sloga.
Slike neuslovnog kampa gde je boravilo 500 radnika obišle su tada svet.
Aktivisti su upozoravali da je u slučaju vijetnamskih radnika angažovanih na izgradnji fabrike u pitanju trgovina ljudima u cilju radne eksploatacije, odnosno prinudni rad. Oduzeti su im bili pasoši, nisu mogli da napuste kompleks gde su živeli, a radnici su u više navrata zastrašivani. Ubrzo je i prestala isplata zarada pa su radnici stupili u štrajk.
Medijima je bio zabranjen pristup fabrici, ali ne samo to, novinari se sećaju da su ih tih dana po banatskim atarima presretali i zaustavljali nepoznati uniformisani Kinezi, koji su im branili da prolaze javnim putevima oko fabrike.
Linglong se sa druge strane prao od odgovornosti tako što je tvrdio da je radnike angažovao podizvođač, a ne oni.
Sve je završeno tako što su radnici vraćeni u Vijetnam, a iza ove priče ostalo je i reagovanje Evropskog parlamenta koji je rezolucijom zatražio od Srbije da istraži priču oko ovog modernog ropstva.
U februaru ove godine sinimljene su ponovo barake neuslovne za život, samo ovaj put, hranu na podu nisu spremali vijetnamski nego indijski radnici, koji su nastavili da grade fabriku autoguma.
Optužbe o prinudnom radu ostale su neistražene.
Velike želje i velika obećanja
Srbija je u ovo postrojenje uložila ogroman novac. Pored subvencija od 75,8 miliona evra, poklonila je i zemljište vredno 7,6 miliona evra. Zrenjanin je uložio još 448 miliona dinara za vodovodnu i kanalizacionu infrastrukturu fabrike, ali još i 400 miliona dinara u razminiranje lokacija oko Linglonga.
Sa druge strane, ukupna investicija Linglonga u Srbiji trebalo bi da iznosi najmanje 800 miliona evra, uz obavezu zapošljavanja ukupno 1.200 radnika.
Vučić je danas naveo da se fabrika prostire na 370.000 metara kvadartnih pod kupolom, da je izgrađen sportski centar za radnike, restorani i drugi sadržaji.
„Ovo je ubedljivo najveća grinfild investicija ikada ostvarena na teritoriji Republike Srbije. Nikada ništa slično nismo imali“, rekao je on i dodao da je u prvoj fazi već je zaposleno više od 1.200 srpskih radnika, dok će u drugoj fazi biti još 600.
Predsednik je najavio i izgradnju pruge od Zrenjanina do Pančeva po kojoj će moći da se vozi 120 kilometara na sat, ali kada će konkretni poslovi na ovoj trasi da zamene želje i obećanja tek treba da se vidi. Najavljen je i završetak auto-puta od Zrenjanina do Beograda sa dodatnim krakom do Novog Sada.
Ovaj put, Vučić je najavio da „uskoro počinje da se gradi“ još 2018. godine, ali je zvaničan početak radova svečano ispraćen tek u decembru 2023. godine.
Ukupna dužina puta iznosi 105,4 kilometra, od čega će poslednjih 5,5 kilometara biti brza saobraćajnica.
Planirano je da radovi traju četiri do pet godina, a pitanje je šta će do tada ostati od zrenjaninskih puteva. Aktivisti i opozicione partije upozoravaju da je saobraćajna infrastruktura već sada preopterećena zbog prevoza 300.000 tona sirovina i gotovih proizvoda, a kamioni „uništavaju puteve kao oranice“.
Fabrika zapravo radi od polovine 2023. godine, kada je u maju bez pompe i zvaničnika odobren probni rad. Pokrenuta je proizvodnja guma za kamione i autobuse, a u finansijskom izveštaju kompanije stoji da su prošle godine proizveli i prodali gume u vrednosti od 3,3 milijarde dinara.
Prosečna mesečna plata 1.200 radnika, trebalo bi da bude 565 evra.
Linglong se ugovorom sa Ministarstvom privrede obavezao da ovu investiciju zadrži na teritoriji grada Zrenjanina i Srbije najmanje pet godina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
