Svaki peti građanin Srbije davao mito

Srbija je, uz Bosnu i Hercegovinu uvrštena u grupu država u kojima je stanje, kada je reč o korupciji, loše. Preciznije rečeno, čak 39 odsto ispitanika iz Srbije smatra da je korupcija jedan od tri najveća problema, dok 45 odsto anketiranih nije zadovoljno načinom na koji se vlasti bore protiv korupcije. Alarmantno zvuči i podatak da je više od petine, odnosno 22 odsto, anketiranih u Srbiji izjavilo da su davali mito, dok 28 odsto veruje da su i poslanici korumpirani, navodi se u studiji Globlani barometar korupcije. Mito je dalo 27 odsto građana BiH, 16 odsto Crnogoraca, 12 odsto Makedonaca, 10 odsto Hrvata i tri odsto Slovenaca. Srbija se našla u grupi država (Jermenija, BiH, Litvanija, Moldavija i Rusija) sa najlošijim rezultatima ankete, „što ukazuje da postoje ozbiljni izazovi koji se moraju hitno rešavati“.

I za građane drugih država Zapadnog Balkana korupcija je jedan od tri najveća problema, ali se procenat građana koji tako misle bitno razlikuje – Kosovo (66 odsto), Makedonija (34 odsto) i Crna Gora (31 odsto). Čak 59 odsto građana Slovenije i više od polovine građana BiH (55 odsto) i Hrvatske (51 odsto) doživljava korupciju kao gorući problem. Najveći procenat (83 odsto) građana BiH smatra da vlasti ne čine dovoljno u borbi protiv korupcije, slede Slovenci (77 odsto), Hrvati (57 odsto), Crnogorci (50 odsto) i Makedonci (47 odsto). Više od polovine gradana BiH (54 odsto) smatra da su poslanici korumpirani, a taj stav dele i 46 odsto anketiranih na Kosovu, 28 odsto građana Hrvatske i 25 odsto anketiranih Slovenaca. U istraživanju nisu navedeni podaci za Makedoniju i Crnu Goru o tome.

Prema istraživanju u kome je učestvovalo 60.000 stanovnika iz 42 zemlje u Evropi i centralnoj Aziji, najbolje stanje je u Nemačkoj i Švedskoj, a zatim u Švajcarskoj i Holandiji. Istraživanje se bavilo i pitanjem: koje su grupe u društvu najkorumpiranije? Prema mišljenju građana najviše korumpirani su poslanici – tako misli 31 odsto anketiranih, a u stopu ih prate zvaničnici (30 odsto). Oko 26 odsto građana svrstala je u grupu veoma korumpiranih direktore preduzeća, a sličan udeo (od 22 do 26 odsto) i kancelariju predsednika, poreske službenike, policiju, sudije, i lokalne odbornike. Čak 57 odsto građana širom Evrope i centralne Azije smatra da bogati pojedinici utiču na odluke vlade i da se moraju usvojiti propisi protiv toga (čak 65 odsto građana Evropske unije slaže se s tom konstatacijom).

Više od polovine anketiranih građana u Evropi i centrlanoj Aziji smatra da vlasti ne čine dovoljno u borbi protiv korupcije, a samo 23 odsto njih misli da dobro to rade. U napore vlasti posebno sumnjaju Ukrajinici, Moldavci i Španci (od 80 do 86 odsto). Švajcarci i Švedani najviše veruju naporima svojih vlasti, s obzirom na to da je manje od trećine dalo negativnu ocenu, odnosno njih 29 i 28 odsto. U EU oko 32 odsto građana misli da je korupcija jedan od tri najveća problema. Tako misli 66 odsto Španaca, dok samo dva odsto Nemaca prepoznaje korupciju kao gorući problem, navodi se u studiji.

Strah od "odmazde"

Oko 30 odsto ispitanika smatra da se korupcija ne prijavljuje jer se ljudi boje posledica, 14 odsto veruje da se teško može dokazati, a 12 odsto ne prijavljuje koruptivne radnje jer misli da vlasti neće uraditi ništa po tom pitanju. Studija Globlani barometar korupcije pokazuje, takođe, da je tek svaka peta osoba, od onih koje su dale mito, prijavila korupciju, kao i da dve od pet osoba koje su prijavile, trpe neki oblik „odmazde“. Međunarodna nevladina organizacija za borbu protiv korupcije navodi da sve veći broj populističkih i nacionalističkih pokreta u Evropi može biti posledica nemogućnosti tradicionalnih demokratskih institucija da ispune obećanja o prosperitetu i jednakim mogućnostima za sve. „Vlade jednostavno ne čine dovoljno da suzbiju korupciju, jer pojedinci na vrhu imaju koristi od toga“, tvrdi Hose Ugaz, direktor Transparensi internešnala.