Svako drugo dete u Srbiji radno aktivno

Prema podacima Međunarodne organizacije rada, u svetu je trenutno ekonomski radno aktivno 218 miliona dece uzrasta od 5 do 17 godina, a skoro 70 odsto od tog broja dece učestvuje u onome što predstavlja zloupotrebu dečjeg rada.

Od toga su 64 miliona devojčice i 88 miliona dečaci, dok samo preostalih 30 odstp učestvuju u prihvatljivim oblicima rada.

Osim toga, skoro polovina među tom decom, njih 73 milion, radi poslove koji se smatraju opasnim po zdravlje, bezbednost i razvoj dece. Isti podaci pokazuju da je 71 odsto dece koja rade, angažovano u sektoru poljoprivrede.

„Brzu procenu zloupotrebe dečjeg rada u poljoprivredi u Srbiji“ sprovela je SeConS grupa za razvojnu inicijativu u 2017. godini u okviru projekta „Angažovanje i podrška na nacionalnom nivou za smanjenje pojave dečjeg rada“ (projekat CLEAR) koji realizuje Međunarodna organizacija rada, uz finansijsku podršku Ministarstva za rad Sjedinjenih Američkih Država.

Brza procena, sprovedena na uzorku dece uzrasta od 5 do 17 godina u ruralnim područjima Srbije, pokazala je da je više od polovine dece bilo angažovano u različitim oblicima rada. Ekonomski aktivno u sezoni poljoprivrednih radova bilo je 51,2 odsto dece navedenog uzrasta, a među njima je polovina obavljala one oblike aktivnosti koji spadaju u zloupotrebu dečjeg rada, bilo zbog toga što se obavljaju u dužem periodu nego što je to dopušteno za dati uzrast dece, ili zato što je reč o poslovima koji su opasni za zdravlje i razvoj dece.

Ove oblike dečjeg rada karakterišu rizici poput rada u prašini, na vrućini, nošenja velikog tereta i rada sa opasnim alatima ili teškim mašinama, kao i da rade u povećanoj buci ili da su izloženi hemikalijama, navodi se u saopštenju SeCons grupe za razvojnu inicijativu.

Nasuprot pretpostavkama da je dečji rad na selu prisutniji u siromašnim domaćinstvima, gde je poljoprivreda važna za opstanak, brza procena je pokazala da se dečji rad zapravo više koristi u domaćinstvima koja proizvode za tržište, kompenzujući tako nedostatak radne snage.

Prisustvo dečjeg rada ustanovljeno je i van porodičnih gazdinstava u kompanijama koje angažuju dečju radnu snagu za poljoprivredne radove.

Istraživanje rađeno za potrebe brze procene je, takođe, pokazalo jasnu izraženost rodnih obrazaca rada, gde je učešće dečaka veće u ekonomskim aktivnostima, a devojčica u kućnim poslovima.

Samim tim, dečaci su više izloženi rizicima koje nosi rad u poljoprivredi, ali su devojčice sklonjene iz aktivnosti koje u krajnjoj instanci generišu dohodak i na taj način uskraćene za jednu dimenziju radne socijalizacije.

Dečji rad u poljoprivredi nije prepoznat kao specifični problem dečjih prava, odnosno strategija i mera koje se odnose na suzbijanje eksploatacije dece i ostvarivanje adekvatne dečje zaštite, zaključak je saopštenja SeConS grupe za razvojnu inicijativu.