Svaku treću platu Geoksu platila Srbija

Zvanična potvrda tome ne stiže ni od Ministarstva privrede, ni čelnika opštine Vranje, ali ni same kompanije Tehnik development, pod kojim imenom Geoks posluje u Srbiji. Nezvanično, sindikati kažu da Geoks „tvrdi pazar“, odnosno da poput nekih drugih stranih investitora i oni u ovoj situaciji žele da dobiju dodatne subvencije. Baš kao što su pre dve godine, u sličnoj kriznoj situaciji dobili dodatnih dva miliona evra.

U prvoj turi, kada su došli u Vranje, država je Geoksu dala 11,2 miliona evra, kao i 100 miliona dinara za finansiranje procesa nivelacije zemljišta. Odlukama Skupštine grada Vranja, ova kompanija je na korišćenje dobila i 110.751 kvadratni metar zemljišta, vrednosti 555.000 evra.

Geoks je tako za pet godina dobio nepunih 14 miliona evra, ako se uzme u obzir i početno davanje, zemljište kao i dva miliona koliko je dodatno dobio pre dve godine. Za tih pet godina na ime troškova za zarade, prema podacima iz finansijskih izveštaja, Geoks je potrošio 4,9 milijardi dinara ili 42,2 miliona evra. Prema tome, Geoksu je svaku treću isplaćenu zaradu, faktički finansirala država. Troškovi na zarade godišnje su prelazili milijardu dinara, jedino prve godine, 2016, kada su počeli da rade od februara troškovi su iznosili 760 miliona dinara.

Prve tri pune radne godine, Geoks u Vranju beleži dobre rezultate i neto dobitak je u 2017. bio 350 miliona dinara, 242 miliona u 2018, a 117 miliona 2019. godine. Međutim, prošla godina nije bila slavna za Italijane koji godišnje u svetu proizvedu 20 miliona pari obuće, jer je Geoks u Vranju 2020. završio u gubitku od 130 miliona dinara.

U isto vreme dobri rezultati, odnosno plus u kasi na kraju godine, poklapaju se i sa količinom prihoda koji je Geoks imao od subvencija, dotacija i donacija. U tim podacima u izveštajima na APR-u, može se videti da je prve četiri godine u Srbiji Geoks prihodovao na ime subvencija, donacija i dotacija više od 200 miliona dinara svake godine. Prve godine, 2016. taj prihod je bio 209 miliona dinara ili nekih 1,8 miliona evra, naredne godine je to bilo 208, potom 205 miliona, da bi 2019. on iznosio 201 milion dinara.

Međutim, prošle godine ta stavka u izveštaju je više nego duplo manja, te je prihod od subvencija, dotacija, premija i donacija bio tek 91 milion dinara. Kako su padali prihodi od subvencija tako je, mada u manjoj meri, padao i broj zaposlenih, kojih je 2017. u fabrici bilo 1.335, a krajem prošle godine 1.279.

Odgovore na to da li će radnici ostati bez posla i šta će biti sa Geoksom u Vranju ne znaju ni radnici, ali u sindikatima veruju da iako selidba u neku drugu zemlju jeste opcija, u ovom slučaju nije isplativa jer jeftiniju i stručniju radnu snagu od ove koje imaju trenutno u Vranju teško da će naći. Plate radnika su u Geoksu nekih 300 evra, na ivici minimalca, a to je ranijih godina često bio razlog da se pojedinci i pobune. Jedna od pobuna desila se i prošle jeseni, kada je Geoks posle nekoliko godina odbijanja, da bi smirio strasti dozvolio i organizovanje sindikata.

Ako bi se Geoks i odlučio da napusti Srbiju sa sobom bi mogao da ponese opremu koja ima, ali zemljište ne bi mogao da proda jer ga je dobio na korišćenje. Avgusta 2013, dve godine pre nego što će početi da radi, Geoks je dobio na korišćenje zemljište, koje je tada Grad Vranje kupio od Ministarstva odbrane.

U to vreme gradonačelnik Vranja Zoran Antić objasnio je tada da je zemlja „kupljena od Ministarstva odbrane i data Geoksu na korišćenje“. Geoks je to tada delom otplatio kroz izgradnju vojnih stanova, a kako je Antić rekao Južnim vestima ostalo je nekih milion evra koje je trebalo da otplate.

Prema ugovoru investitor je u ovoj situaciji bio u obavezi da održi investiciju najmanje pet godina i da u tom periodu ne smanjuje broj zaposlenih, kao i da isplaćuje zaradu zaposlenima kako je ugovoreno. Pet godina je prošlo, jer je, između ostalih, Aleksandar Vučić vrpcu na otvaranju fabrike Geoks u Vranju presekao poslednjeg dana januara 2016. godine.