Sve je nemoguće, dok to neko ne napravi

Čestitke su stigle iz celog regiona, a nije ni čudo jer je taj potez nagovestio novo „mešanje karata“ i preraspodelu snaga u svetu automobilske industrije i potpuno nov pristup u proizvodnji električnih automobila a posebno razvoj komponenti neophodnih za njihovu uspešniju proizvodnju.

Nakon transakcije koja je spektakularno objavljena tako što je automobil „nevera“, poslednji model iz „radionice“ hrvatskog inovatora, vredan dva miliona evra, helikopterom sleteo na dubrovački Lovrenac, firma Rimac Automobili postaju Rimac Grupa koja će biti većinski vlasnik nove kompanije, Bugati Rimac, sa 55 posto udela a u njoj će Mate Rimac biti izvršni direktor.

Rimac grupa će se istovremeno razdvojiti na dva odvojena poslovanja.

Jedan segment biće proizvodnja novih hiper automobila i tu će svako zadržati svoje pogone, distribuciju i razvijati svoj brend: Bugati nastavlja da radi svoje automobile u Francuskoj a Rimac svoje u Svetoj Nedelji nadomak Zagreba.

Drugi deo, Rimac Tehnolodži baviće se razvojem, proizvodnjom i snabdevanjem baterijskim sistemima, pogonima i ostalim komponentama za električna vozila a biće nezavisna kompanija koja će sarađivati sa svetskim proizvođačima.

Suština uspeha koji analitičari iz regiona prognoziraju novoj kompaniji, nalazi se upravo u činjenici da automobili koji se proizvode u obe grupe nisu osnovni proizvod.

„Automobil je pokazatelj šta oni umeju, demonstrator znanja i veština. Tehnologija koja se tiče baterije i sinhronizacije elektromotora njih je učinila tako uspešnim, a to može da se primeni svuda u autoindustriji“, objasnio je u medijima Mladen Alvirović, urednik emisije SAT na čijem je poligonu „Navak“ u Srbiji Rimac testirao svoja vozila.

Priča o vrtoglavom uspehu u koji je mladi pronalazač krenuo iz radionice u porodičnoj garaži do partnerstva sa svetskim brendovima, zvuči gotovo neverovatno.

Mate Rimac rođen je u Livnu, BiH, ratne godine proveo je u Frankfurtu a kao 12-godišnjak vratio se u Hrvatsku.

Još kao srednjoškolac na svetskom takmičenju inovatora osvojio je pažnju svojim prvim patentom, rukavicom koja je objedinjavala miša i tastaturu.

U svet proizvodnje električnih vozila ulazi koju godinu kasnije i to preko auto-trka.

– Smetali su mi stalni kvarovi na motoru automobila i odlučio sam da ga zamenim nečim kvalitetnijim što je uz niz dorada i neuspelih pokušaja ipak rezultiralo prvim električnim motorom. Ugradio sam ga u svoj stari BMW koji je zahvaljujući tome postizao toliku brzinu da je pobeđivao na svakoj utrci s benzinskim automobilima što je do tada bilo nezamislivo – pričao je za medije Rimac koji je tada shvatio „kako nema smisla raditi električni motor i ugrađivati ga u automobil koji je rađen za benzinski pogon“ nakon čega je pala odluka o izradi automobila čiji bi svaki deo bio iz vlastite proizvodnje.

Tako su 2009. godine nastali Rimac Automobili. Sa tek dva zaposlena ali uz ambiciju da sami osmisle originalni brend jer se, kako je objašnjavao, „većina komponenti dobija od dobavljača raznih delova, a mi to jednostavno nismo mogli priuštiti budući da nam je celi budžet za razvoj jednog automobila iznosio kao faktura za jednu komponentu“.

O tim prvim godinama, često kaže da su u minijaturnoj firmi jedva preživljavali do sledećeg meseca. Pomak nastaje kada mu se pridružio dizajner Adriano Mudri, austrijanac poreklom iz Hrvatske i još desetak ljudi.

Zajedno prema Rimčevim idejama razvijaju prvi prototip brzog električnog automobila, „Concept One“ koji su predstavili 2011. na Sajmu u Frankfurtu.

Sportski dvosed sa električnim motorom od 1088 KS, koji je brzinu od 100 kilometara mogao da razvije za 2,8 sekundi a maksimalnu od 305 kilometara na sat za 12 sekundi, odmah je označen kao najbrži električni automobil na svetu.

Sa jednim punjenjem mogao je da pređe 600 kilometara, radio je sa četiri elektromotora, a svaki je samostalno „vezan“ za jedan točak što je bio novi pristup. Uz to, enterijer i unutrašnjost vozila obilovali su inovacijama, između ostalog imao je šest ekrana i sedam kamera pa mu zadnje staklo nije bilo potrebno.

U narednom periodu proizvedeno je svega osam modela pa iako njihova cena nije objavljena, spekulacije su se kretale od 400.000 do 750.000 evra.

Već u toj fazi javili su se prvi investitori. Među njima arapski, koji su želeli da ulože u razvoj nove tehnologije ali Rimac nije prihvatio njihov uslov da proizvodnju premesti u Emirate.

Tada je i Hrvatska banka za obnovu i razvoj procenila vrednost mlade firme i 2013. odobrila kredit od 500.000 evra.

Naredne godine investitori počinju da ulažu „živ“ novac u Rimac Automobile, među prvima vlasnik časopisa Forbs, zastupnik Ferarija i Maseratija za Kolumbiju a od 2017. pojavljuju se i brendovi poput Aston Martina, Kenigsega, kineski Camel (proizvođač baterija), kao i giganti autoindustrije, Hjundai, KIA, Porše…

Dobio je i dva miliona evra državnih subvencija, 2,5 miliona iz evropskih fondova, a kada je otvorio i visokotehnološku fabriku u Novom Mestu uključilo se i slovenačko ministarstvo privrede sa 3,4 miliona evra.

„Njima je u interesu da mi rastemo, ne zbog finansijskih rezultata, već zbog vrednosti koja se postiže kroz razvoj naših proizvoda i tehnologije“, objasnio je interesovanje investitora Mate Rimac.

Za Rimac Automobile ta ulaganja su omogućila strukturiranje firme, rast i izbacivanje novih proizvoda. Jedan od vidljivih rezultata je da četiri od pet proizvođača superautomobila koristi baterije proizvedene u Hrvatskoj.

A u svet automobila izbačen je još jedan model, „Concept Twu“, predstavljen kao prototip 2018. na Sajmu u Ženevi.

Inovirana varijanta tog automobila vrednog dva miliona evra, nazvana je „nevera“ ali ne po tome što gotovo niko od automobilskih magova nakon sajamske prezentacije nije verovao da će ući u masovniju proizvodnju, jer su se prevarili, nego po hrvatskom nazivu za iznenadno i snažno mediteransko nevreme koje juri otvorenim morem.

I zaista, „nevera“ je kao oluja protresla svetsko tržište a po oceni stručnjaka „nikada u istoriji nije postojao automobil poput Rimacove „nevere“, potpuno električni hiper automobil sledeće generacije koji otvara nove dimenzije u putnim performansama“.

A Ante Rimac? On, kada govori o svom radu, ne propušta da naglasi kako mu je uzor Nikola Tesla, ali kad objašnjava inovacije, naglašava da je „sve nemoguće dok to neko ne napravi“.

Posle transakcije koja spojila Rimac Automobile i Bugati, matična hrvatska firma postaje Rimac grupa u kojoj će Porše zadržati postojeći udeo od 24 odsto, Rimac svoj od 37 odsto, Hjundai Motor grupa 12 procenta i ostali investitori 27. Pošrše će steći i 45 odsto akcija u novoj kompaniji Bugatti Rimac a preostalih 55 pripada Mati Rimcu.