Sve manje zemljišta pod sistemima za navodnjavanje

Iako je Srbija sa Razvojnim fondom Abu Dabija još pre šest godina potpisala sporazum o kreditu od 100 miliona dolara koji bi se iskoristio isključivo za razvoj sistema za navodnjavanje u našoj zemlji, očigledno da to još ne daje željene rezultate. Srbija je tek prošlog proleća platila prvu ratu kredita od 3,2 miliona dolara, a tada, kao ni sada od Ministarstva poljoprivrede nismo uspeli da saznamo koliko je projekata završeno i kakvi su planovi za ubuduće. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je, međutim, pre nekoliko dana na Agro sajmu u Beogradu rekao da se priprema program komasacije, odnosno ukrupnjavanja zemljišta i „elektrifikacije njiva“ kako bi se olakšalo navodnjavanje i pojeftinila poljoprivredna proizvodnja.

„Izdvojen je ogroman novac u programu ‘Srbija 2025’ i za ovu bolnu temu ukrupnjavanja poseda. Za poljoprivredu je iz tog programa namenjeno 300 miliona evra“, rekao je Nedimović, rekavši da se za ovu godinu priprema 14 projekata za navodnjavanje i još deset koji će biti finansirani iz Fonda Abu Dabi.

Do prošlog proleća u prvoj fazi izgradnje sistema za navodnjavanje u Vojvodini završeno je osam projekata, plan je bio da cela ta faza bude gotova do kraja 2019. Projekti, međutim, još nisu završeni iako se radovi, kako su za Danas rekli u preduzeću Vode Vojvodine privode kraju. Prva faza radova koji se finansiraju preko Abu Dabi fonda, kako kažu u ovom preduzeću, završena je na 11, od ukupno 12 projekata a poslednji projekat koji je naknadno dodat – Regionalni podsistem „Mali Iđoš“ uskoro će biti gotov.

„Trenutno su u toku pripreme dokumentacije i tenderskih procedura za izvođenje radova na drugoj fazi izgradnje sistema za navodnjavanje u Vojvodini iz Abu Dabi fonda“, ističu u ovom preduzeću.

Oni podsećaju da su radovi u prvoj fazi vredeli 15 miliona evra i da su od 2017. do danas završeni dvonamenski sistemi Međa, Itebej I, Jankov Most I i II, Rečej, kao i sistemi Jegrička, Pesir, Kaloča, regionalni podsistemi Nova Crnja-Žitište, Tisa-Palić, Kikinda i Mali Iđoš.

„Radovima iz prve faze izgradnje sistema za navodnjavanje u Vojvodini preko Abu Dabi fonda omogućeno je navodnjavanje oko 37.000 hektara zemljišta“, napominju iz Voda Vojvodine.

Prošle godine je lista projekata za finansiranje iz Abu Dabi fonda, kako kažu, proširena na drugu fazu razvoja navodnjavanja za Banat, Bačku i Srem.

„Predviđeno je da ove godine u Vojvodini počnu radovi na novim projekata koji će se finansirati iz Abu Dabi fonda, a procenjena vrednost radova je 18,3 miliona evra. Pripreme tenderske dokumentacije se privode kraju, a kada ovi radovi budu gotovi u Bačkoj i Banatu moći će se navodnjavati novih 44.870 hektara, dok će se u Sremu preko ovih sistema navodnjavati oko 24.000 hektara“, ističu u Vodama Vojvodine. Oni napominju, da se u Vojvodini trenutno navodnjava oko 70.000 hektara obradivih površina, slično kao i prethodne godine.

Agroekonomski analitičar Branislav Gulan za Danas kaže da veruje podacima iz statistike i da je tačno da je u Srbiji prošle godine bilo navodnjavano 77 hektara manje nego godinu ranije.

– Kod nas se navodnjava tek 1,5 odsto od ukupne površine, u svetu je to 17 odsto. Da je samo svaki od 13 ministara poljoprivrede, koliko ih je bilo na tom mestu od 2000. naovamo, izgradio sistem za navodnjavanje bar 10.000 hektara sada bismo imali drugačiju priču. Ovako, sve se svodi na obećanja – ističe Gulan.

On podseća da ni kanal DTD u Vojvodini, koji je izgrađen još 1977. za potrebe navodnjavanja i odvodnjavanja 500.000 oranica nikada u potpunosti nije zaživeo. Gulan kaže da se on koristio jedino za odvodnjavanje ali da od 2005. čak ni tome ne služi jer je sistem zbog neodržavanja zapušten.

– Polovina plodnog zemljišta nalazi se u Vojvodini, ali moram da podsetim da je poljoprivredni rast naše zemlje u poslednje tri decenije 0,45 odsto i da nam uz sisteme za navodnjavanje treba i bar 100.000 junadi jer će bez njih, odnosno bez đubriva koje nam je neophodno, Vojvodina postati pustinja – ističe Gulan. On napominje da je kvalitet zemljišta izuzetno loš i da je procenat humusa sa pet spao na svega jedan do dva odsto.