Sve podatke o krizi stočarstva u Srbiji čuo u Skupštini: Odgovor analitičara Ministarstvu poljoprivrede

U nastavku je njegov odgovor:

Svi podaci koji su objavljeni su vaši i rezultati vašeg rada. Imamo krah poljoprivrede, zemlja je od izvoznika postala uvoznik hrane. Pogledajte vaše rezultate u Strategiji poljoprivrede od 2014. do 2024. godine. A, Strategija je za poljoprivredu – Ustav. Pogledajte šta ste obećali, a šta ostvarili do 31. jula 2024. godine.

Strategiju je pisalo 240 naših autora, eksperata poljoprivrede na 145 strana. Za tu lošu strategiju sebe su častili sa 8,2 miliona evra uz čest boravak na Zlatiboru i Tari.

Strategiju, je u julu 2014. godine, usvojila Vlada. Mada je obećano da će ići na javnu raspravu u Skupštinu Srbije to se nikad nije dogodilo. Znate li da poljoprivreda nije naša strateška delatnost.

Obećali ste u strategiji med imleko, a seljaci pravdu traže na ulici. U njoj piše da će se poljoprivreda razvijati po stopi od 9,1 ili 6,1 odsto. Umesto tog rasta imamo strategiju pada. Naprotiv, u 2021. godini agrarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu osam odsto.

Verujemo proizvođačima hrane, njih oko 120, koji su bili u Skupštini Srbije 12. jula 2024. godine, na javnoj raspravi o agraru. Tek nekoliko ljudi iz Ministarstva poljoprivrede je bilo da sluša tu paorsku tugu. Tu je zvanično, predsedavajući, predsednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije, nekoliko puta rekao da je prošle 2023. godine za uvoz mesa, mleka i prerađevina potrošeno 600 miliona evra.

U raspravi je naglašeno da je za prvih šest meseci 2024. godine ta suma premašena za oko 10 odsto.

Zasto niste bili tamo da iznesete vašu „istinu“? Da vas čuje 120 proizvođača hrane iz Srbije. Zašto se sad niste i njima obratili. Nego vaš loš rad pokušavate da opravdate preko medija. Oni su odgovorni što objavljuju i drugu, pravu stranu života.

Mislite li vi da je dobro to što ste vašim saopštenjem poslali neku vašu brojku gde je uvoz samo za nijansu manji. Odgovorni ste za sve to što se uvozilo, a mogli smo sami da proizvodimo i izvozimo.

To vas neće opravdati odgovornosti što ste zemlju takvim radom doveli da je zavisna od uvoza da bi imala hrane za samo 6,6 miliona stanovnika.

Nekada se u Srbiji, pred raspad SFRJ, godišnje se proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas se proizvodi oko 400.000 tona svih vrsta mesa i troši godišnje po jednom stanovniku manje od 40 kilograma. Zato se postavlja pitanje gde će se pronaći obećane desetine hiljada tona junetine za izvoz u u Kinu. Jer, danas proizvodimo samo 78.000 tona junetine godišnje. Imam analize o proizvodnji tog mesa u celom svetu. Ako, vam treba javite se.

Posrnulo stočarstvo koje je pušteno niz vodu u Srbiji, nije grana koja se može preko noći obnoviti. Uništavano je decenijama pa sad treba i nekoliko decenija da prođe da se obnovi. Za to je potrebna politička volja i da bude strateška grana. Znači da se stvori novi koncept poljoprivrede po nordijskom sistemu. Naravno ako vlast donese odluku da mu daje podršku za obnovu i da taj posao rade novi ljudi.

Prema podacima RZS, slika agrarne proizvodnje u Srbiji danas vidi se po rezultatima njene proizvodnje u protekloj deceniji. Zato su odogovorni kreatori i izvršioci tog projekta.

Ako je za utehu, taj dokument na 145 strana pisalo je oko 240 naših agrarnih eksperata. Za izradu tog dokumenta, uz boravak na Zlatiboru i Tari, sebe su častili sa 8,2 miliona dolara ili evra, koji su stigli od više evropskih institucija. Vlada nikada nije dokument uputila Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni msilio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojen u Skupštini Srbije, on bi obavezivao sve vlade da je sprovode. Ovako donela je samo nevolje i onima koji su je pisali i proizvođačima, potrošačima, kao i Vladi Srbije.

Rast poljoprivredne proizvodnje

2014. godine + 2%
2015. godina – 7,7%
2016. godina + 7,7%
2017. godina -11,4%
2018. godina +15,1%
2019. godina – 1,7%
2020. godina + 2,2%
2021. godina – 5,7%
2022. godina – 7,8%
2023. godina +9%*
*Procena

Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji je do 1.200 evra godišnje po hektaru. Ukupna vrednost proizvodnje na 3.257.000 hektara nikada nije se primakla željenoj brojci od šest milijardi dolara godišnje. Vrednost te proizvodnje po hektaru u Danskoj je 37.000 evra, Holandiji više od 25.000 evra, a to su zemlje kojima teži Srbija. U svetu kome težimo novac se obrće 52 puta godišnje, a u Srbiji samo jednom u proseku.

U Srbiji se poljoprivredom bavi samo 508.365 gazdinstava, dok je je 2018. godine bilo 564.541 gazdinstvo. U podacima RZS piše se stočarstvom bavi 313.495 gazdinstava. U tom popisu piše da ima 725.408 goveda. Pitajte stočare, nema!

Jer, je pad od 2018. godine 17,7 odsto stoke. Znate li da trošimo samo 3,5 kilograma goveđeg mesa po stanovniku godišnje. Ali, staje su prazne. Nema goveda. Obori su prazni. Ima samo 2,23 miliona svinja.

Stočari prisutni u Skupštini Srbije, na celodnevnoj raspavi o agraru, 12. jula 2024. godine, loše misle o tome što vi iznosite u javnost. Jer vaš rad je naša tuga. Pa šta mislite zašto oni izlaze na ulicu da se čuje njihov glas? Najmanji pad proizvodnje, prema popisu RZS od 5,4 odsto i ima kod 1,7 miliona ovaca i kod živine pet odsto gde ima 22 miliona grla.

Znate li da, recimo već godinama imamo veći izvoz meda nego mesa.
Ili da se u izveštajima Privredne komore Srbije, na kraju godine ističe, da nas spašava izvoz hrane za pse i mačke.

Nije li vas sramota takvih činjenica, jer je to rezultat vašeg rada. A, ne stočara na terenu.

U analizi RZS posle popisa piše da je u oborima samo 2,23 miliona grla svinja. Znate li da je sad pala potrošnja svinjskog mesa godišnje po stanovniku na 15 kilograma, a da je porasla potrošnja živinskog mesa.

Prazna su sela, a u njima su prazne staje, prazni su obori za tov svinja. Treba da odete u sela dok ih još ima da vidite i čujete šta kažu stočari. Kažem dok još ima sela, jer je popis prikazao da će do 2050. godine nestati 3.000 sela. A, sad ih imamo 4.720. Znate li da u razvijenim zemljama po jednom hektaru imamo jedno grlo goveda, a kod nas samo 0,30.

Znate li za pokolj stoke, koliko je krava, posle vaših mera, otišlo u klanice.

Stravični su podaci iz popisa, a treba da odete i da vidite ruine od sela koje nam ostavljate. Sad nestaje svako četvrto selo.

Stanje u poljoprivredi je kritično. Prema vašim podacima, od pre dve godine, stočarstvo učestvuje u poljoprivredi samo 28,1 odsto. Učešće stočarstva u poljoprivredi ispod 60 odsto, je karaktertistika nerazvijenih zemalja.

Zato je pitanje što se tada nisu izneti podaci demantovali, već vi sad sedeći u udobnim kabinetskim foteljama se javljate da bi za nijasnu smanjili taj uvoz.

Treba da kažete narodu kada ste bili u nekom tovilištu goveda ili svinja, sa vlasnicima farmi. Zašto samo čekate da oni dolaze kod vas u kabinete, umesto da vi idete kod njih. Ko zbog koga postoji?

Rezultata Vašeg rada je i gašenje 50.000 farmi od 2018. godine do poslednjeg popisa čiji su rezultati objavljeni 26. januara 2024. godine. Proizvodnjom hrane se bavi 1.150.653 lica, što je za 14 odsto manje nego 2018. godine. Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvu je samo 2,2 lica. Vi ste vašim radom doproineli da prosečna starost nosilaca poljoprivrednih gazdinstava bude 60 godina i da je tek svaki 11 nosilac gazdinstva mlađi od 40 godina. U analizi piše da je prosečno gazdinstvo veličine 6,4 hektara.

Ali, evo sami se javljate! Umesto da spašavate agrar, sela i Srbiju, vi pokušavate da umanjite vašu odgovornost i da produžite vaše sedenje u foteljama neuspešnog ministarstva. Rezultat takvog rada je da je Srbija od izvoznika hrane postala njen uvoznik.

Zašto niste analizirali kako se sprovodi Srtategija proteklih godina pa bi videli da nešto nije u redu sa vašim željama i rezultatima u praksi. Jer, to što ste napisali posle popisa da ima 725.000 grla goveda, proizvođači koji su u selima su vas demantovali na skupu u Skupštini Srbije, 12. jula 2024. godine.

Dokaz da autori saopštenja nerade svoj posao valjano je činjenica zašto te podatke nisu saopštili mnogo, mnogo, mnogo, ranije. To im je bila dužnost!

Jer, da su to uuradili, što im je bio posao, možda bi se smannjio taj ogroman, nepotregbn i štetan uvoz!

Zašto su se javili tek sad, kada je ,,Danas“ objavio skoro identične podatgke. I kada su seljaci upozorili na taj problem. Nije li njihova obaveza da na vreme informišu javnost…

Malo se nešto pokrenulo od 2017. godine akcijom „500 zadruga u 500 sela“. Jer, je pomoć od 2,2 milijardi dinara preko od Ministarstva za brigu o selu dobilo 207 zadruga. Osnovano je 1.100 novih zadruga. U selima je dodeljeno 3.100 praznih kuća onima koji hoće da žive u selu. Tako su sela dobila i 13.000 novih, mladih stanovnika. Više od trećine njih je iz grada otišlo da živi u selima. Ipak to je sve kap vode u moru u odnosi na ruine u selima koje se ostavljaju budućim generacijama.

Autor je publicista i analitičar