Sve sigurniji podbačaj privrednog rasta

Zajedno sa procenom za drugo tromesečje, RZS je korigovao i rezultat u prvom kvartalu sa 2,5 na 2,7 odsto. Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom tromesečju nešto je slabiji nego što je Narodna banka Srbije pre mesec dana procenila, na 3,1 odsto.

Čini se da je utoliko manja verovatnoća da se ostvari zacrtani privredni rast u celoj godini od 3,5 odsto. Narodna banka je tada procenila da će u trećem tromesečju BDP porasti za oko četiri odsto na godišnjem nivou, a u poslednja tri meseca u godini i na više od četiri odsto i da će tako biti dostignut planirani rast.

Sagovornici Danasa su ipak pesimističniji u odnosu na tu prognozu i ističu da se po svemu sudeći naša privreda vraća na stopu rasta od tri odsto.

Mihailo Gajić, ekonomista Libeka, ističe da je 2,9 odsto manje nego što se očekivalo i da nakon rasta u 2018. baziranog na jednokratnim faktorima ponovo dolazimo na rast od tri odsto što je i Fiskalni savet u svojim studijama opisao kao dugoročni trend srpske privrede.

“Da li će biti tri ili 3,5 odsto nije od velikog značaja za nas, jer neće imati veliki uticaj ni na plate ni na standard građana. Nama su potrebne stope od preko pet odsto godišnje s obzirom da zemlje Centralne i Istočne Evrope imaju veće stope rasta od Srbije iako bi trebalo da bude obrnuto, s obzirom da je naša osnovica manja. To ukazuje na fundamentalne probleme naše privrede, pre svega korupciju, vladavinu prava i efikasnost institucija. Sa ovakvim institucijama mi smo na oko tri odsto godišnje, s tim što iz godine u godinu rast može da oscilira u zavisnosti da li je dobra poljoprivredna godina ili imamo neki negativni potres iz inostranstva kada sve ide dole”, objašnjava Gajić dodajući da bi u drugom polugodištu bio potreban godišnji rast od 4,2 odsto da bi se dostiglo onih 3,5 odsto za celu 2019. što on ocenjuje teško izvodljivim budući da je to više nego u u bilo koja četiri prethodna kvartala.

I ekonomista Saša Đogović iz Instituta za istraživanje tržišta je bliži tome da će rast na kraju godine biti tri nego 3,5 odsto.

“Kosovske carine negativno utiču na prehrambenu industriju i proizvodnju građevinskog materijala, imamo recesione naznake iz Nemačke, a početkom godine i iz Italije i nemamo dovoljno ni domaćih ni javnih investicija, tako da ne vidim kako možemo doći do 3,5 odsto. I ovaj rast uglavnom vuku usluge, pre svega građevinarstvo, saobraćaj i trgovina. To ukazuje na strukturne probleme u industriji. Ulaganja u industriju sa niskom dodatom vrednošću limitiraju privredni rast. Dosadašnja politika je uglavnom marketing gde se država predstavlja kao najveći poslodavac. Za više stope rasta, od najmanje šest odsto za šta postoji rezervoar, treba smanjiti namete na rad, digitalizovati javnu upravu i dozvoliti domaćim preduzetnicima da se probude”, ocenjuje Đogović.

Ipak, u podacima o BDP-u, ali i industriji vidi se neki napredak u drugom tromesečju u odnosu na prvo, Tako je nakon stagnacije, odnosno rasta od nula odsto u četvrtom tromesečju prošle godine i 0,8 odsto u prvom tromesečju 2019, u periodu april-jun je BDP porastao u odnosu na prethodna tri meseca za 1,2 odsto. Najveći rast je ostvarilo građevinarstvo 16,8 odsto, informisanje i komunikacije 8,2 odsto, kao i saobraćaj i trgovina  sa rastom od 5,1 odsto.

Gledano kako se troši BDP, najveći rast je ostvaren kod potrošnje domaćinstava 3,2 odsto, državna potrošnja je porasla za 2,4 odsto, bruto investicije za 8,6 odsto, dok je izvoz bio veći za 9,1 odsto, a uvoz za 10,9 odsto.

Zanimljivo je da je međugodišnji rast investicija u prvom polugodištu ove godine iznosio 8,2 odsto, dok je u istom periodu prošle godine bio čak 14 odsto. Doduše u drugoj polovini 2018. rast investicija je značajno usporio na svega 5,7 odsto, pa ostaje da se vidi da li će i u drugom polugodištu ove godine uslediti pad ili su ulaganja ravnomernije raspoređena.

I poslednji industrijski podaci su pozitivni ukoliko se to može reći za privrednu oblast koja je u prvih sedam meseci ove godine manja nego u istom periodu prošle za 1,3 odsto. Naime, industrijska proizvodnja u julu ove godine veća je za 3,7 odsto u odnosu na isti mesec 2018. godine. Rudarstvo je i dalje manje nego prošle godine (2,3 odsto međugodišnje) i to pre svega zbog vađenja nafte i gasa i ruda metala, dok je dobra vest da je prerađivačka industrija veća za šest odsto nego u julu 2018. S druge strane nije više ni vest da postoji problem sa sektorom snabdevanje električnom električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom u kom je zabeležen pad od 5,3 odsto.

Đogović ističe da je oporavak industrije na mesečnom nivou očekivan jer su završeni remonti u naftnom i hemijskom sektoru, ali da je i dalje problem sa javnim preduzećima.

“Javna preduzeća, pa i EPS koji je značajan za našu privredu je partokratska tvorevina, gde se uhlebljuju podobni i pravi glasačka mašina. Nedostatak korporativnog upravljanja, tržišnih pravila i odgovornosti dovodi do manjka investicija, neblagovremenih investicija i onda to dalje ima efekat na celu privredu i na investicionu tražnju koju bi povukle investicije u elektroenergetski sektor”, napominje Đogović.

Sa tim se slaže i Gajić koji kaže da EPS već mesecima plaća ceh toga što je dugo nivo investicija bio manji od amortizacije.

“Investicije u mašine i otkrivanje novih kopova uglja bile su male, a s druge strane novac se isisava zarad održanja socijalnog mira. Plate su više nego što je zakonom trebalo da bude pošto je Fiskalni savet utvrdio da nisu smanjivane plate iako je zakon tako propisao, a i EPS ima višak zaposlenih”, zaključuje naš sagovornik.

Učešće vrsta nepokretnosti na tržištu nekretnina

Najveći udeo na tržištu nekretnina ima prodaja stanova, na taj segment odnosi se 34 odsto sklopljenih ugovora vrednih gotovo polovinu iznosa iz ukupnog prometa. Sledi poljoprivredno sa blizu 20 odsto i građevinsko zemljište sa 15 procenata. Nešto je slabija prodaja kuća, oko 13 odsto, na garaže i pomoćne objekte odnosi se šest i sedam odsto transakcija, dok poslovni prostor i objekti nedostaju i u prometu učestvuju sa ukupno tri procenta.