Sve sporije se bližimo zapadnom standardu, sada tek na jednoj četvrtini nivoa najrazvijenih zemalja

Bolje bi bilo da je reakcija na inflatorne pritiske bila postupna – rekao je danas Radoje Žugić, guverner Centralne banke Crne gore, otvarajući Samit ministara finansija i guvernera centralnih banaka regiona u Bečićima.

Žugić je upozorio na negativne efekte koje borba monetarnih vlasti sa narastajućom inflacijom ima po privredni rast, podsetivši da je u Crnoj Gori inflacija bila 17,2 odsto, a da je u kratkom periodu euribor sa negativne teritorije prešao na aktuelnih 3,72 odsto.

– Ključni izazov je inflacija i zatezanje monetarne politike, što proizvodi rast kamata i ugrožava realnu ekonomiju i konkurentnost. Ponavljam, bilo bi bolje da je euribor počeo ranije da raste, u blažoj formi, čime bi se izazvali poremećaji nižeg intenziteta nego što je bilo ovako – rekao je Žugić.

On je dodao da ipak postoje i pozitivni signali koji govore o oporavku ekonomije, kao što je smanjenje inflacije sa pomenutih 17,2 odsto na oko osam odsto sada, uz očekivanje da neće biti novog inflatornog uzleta i daljeg podrivanja ekonomije.

Uz to, kako je dodao, Crna Gora ima suficit u turizmu koji će prema prognozama biti viši nego ikad.

– Imamo i suficit u doznakama kao i u stranim direktnim investicijama – rekao je Žugić.

Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije, koji organizuje skup podsetio je na nizak standard svih zemalja Zapadnog Balkana, koji meren BDP-om po stanovniku usklađenim sa paritetom kupovne moći iznosi tek jednu četvrtinu BDP-a najrazvijenih zapadnih zemalja.

– Naša konvergencija prema Centralnoj i Istočnoj Evropi i eurozoni, ne da se ne ubrzava, već se čak i usporava – upozorio je Vlahović.

Kako je dodao, globalno gledano, aktuelne ekonomske prognoze su nešto bolje u poređenju sa oktobrom, jer se inflacija smanjuje brže nego što se mislilo.

– U SAD imamo stagnaciju inflacije u poslednja dva meseca. Imamo stabilizaciju cena energenata, oporavljaju se lanci snabdevanja – rekao je Vlahović.

Prema njegovim rečima, u eurozoni, „koja je za nas mnogo interesantnija“, privredni rast je prošle godine bio 3,5 odsto.

– Španija i Italija su bile iznad proseka. Nemačka je imala rast od 1,9 odsto. Ove godine se prognozira rast od 0,7 odsto u eurozoni, što govori da su šanse za dugu recesiju u Evropi bitno smanjene i da je privreda pokazala visok stepen otpornosti. Moguća je kratka recesija u Nemačkoj, a bitno su smanjene šanse za recesiju u Italiji – rekao je Vlahović.

On je dodao da i dalje stoje brojni rizici: Neizvesnost oko Ukrajine, usporavanje Kine, koja je imala rast od 4,5 odsto u prvom kvartalu, moguća kriza u bankarskom sektoru posle potresa u SAD i Švajcarskoj (SVB i Kredi svis), nije isključeno da se neće ponoviti i balon nekretnina u Kini i ostaje pitanje da li će se to preliti na svet.

– Inflacija je najviša u poslednje dve dekade na Zapadnom Balkanu. Ali imamo optimistične znakove. Makedonija i Srbija imaju dvocifrenu inflaciju, a ostale zemlje ispod te granice. Visoka inflacija ugrožava one sa niskim primanjima, pa stagnira tempo smanjenja siromaštva prema podacima Svetske banke – rekao je Vlahović.

On je dodao da je dobro što se eksterni deficiti i dalje pokrivaju stranim direktnim investicijama, pa se u Zapadnom Balkanu očekuje privredni rast od 2,6 odsto vođen rastom potrošnje i stranih ulaganja, dok se u Srbiji očekuje rast od 2,3 odsto.

Željko Jović, viceguverner Narodne banke Srbije, ocenio je da je prirodna reakcija na inflaciju bilo povećanje kamatnih stopa, „mada je NBS i pre toga reagovala podizanjem repo stopa“.

– Time smo sve do aprila 2022. reagovali na inflaciju, kada smo počeli da podižemo referentnu kamatnu stopu. Kamata je povećana za pet procentnih poena. To je imalo efekta na transmisiju kamatnih stopa na tržištu, što se vidi po varijabilnim kamatnim stopama na dinare koje su povećane, što je onda dovelo do pada kreditne aktivnosti na tržištu – rekao je Jović.

On je dodao da je NBS u maju zaustavila rast referentne kamatne stope, nakon dva manja povećanja od po 0,25 odsto i da u ovom trenutku ne vidi razloge za dalje podizanje referentne kamate.

– Kada gledamo 12 meseci unapred ne vidimo dodatnu vrednost daljeg povećanja kamatne stope. Stopa od šest odsto deluju u pravcu smanjenja inflacije. Kontrola inflacije je naš prvi cilj. Ali, moramo voditi računa i o drugom našom cilju, a to je finansijska stabilnost. Svako dodatno povećanje kamatnih stopa bi imalo negativne posledice u tom smislu – rekao je Jović.