Sve što dođe spremno dočekamo

Ruža Ćirković PUTOVANJE: Vuk Jeremić je putovao u Brisel, Tomislav Nikolić u Hag, Ivica Dačić u Moskvu, Sulejman Ugljanin u Ankaru. Ja sam putovala u Surdulicu i Trstenik preko Vrnjačke Banje. Iz Brisela nam je Havijer Solana poručio da je SPS prihvatljiv i njemu, u Hagu se Vojislav Šešelj toliko bavio nama da nije stigao da se bavi samim sobom, iz Moskve nam Mira Marković s prezrenjem nije poručila ništa, iz Ankare su, prema nezvaničnim saznanjima zvaničnih novina, Sulejmana Ugljanina ispratili s porukom da mu je mesto s Borisom Tadićem. U Surdulici, gde je novinare vodila Svetska banka, gradonačelnik pri isteku mandata S. Momčilović iz Srpske radikalne stranke, po zanimanju ginekolog, naglašeno je poručio da sa svojim prijateljima iz Evropske unije sarađuje odlično. Italijani, Danci i – naravno Rusi, vrlo su aktivni investitori u ovom gradu na jugu Srbije. A na jugu Srbije prvo što primetite su bašte ruža i begonija na sve strane. Kao iz starinskih romana. Momčilović tvrdi da će do juna meseca imati završenu projektnu dokumentaciju za asvaltiranje 160 kilometara lokalnih puteva kako bi italijanski i danski investitori došli do lokacija oko Surdulice gde će instalirati vetrogeneratore od 800 megavata za proizvodnju struje iz vetra. Posao u vrednosti od 1,2 milijarde evra. Gradonačelnik, koji se nada da će na tom mestu i ostati udruženim snagama mnogih političkih stranaka, koje je sve onako đuture na izborima prešišala grupa građana, ne brine za u svetu novootvoreno ekološko pitanje oko energije vetra. Lokacije su toliko daleko od gradića da teško da kome mogu ekološki štetiti. Usputni razgovor s Surduličaninom, po zanimanju lekarem, potvrđuje da su strani investitori vrlo aktivnio u ovom radikalskom gradu, ali „koncentracija nekih štetnih materija u vazduhu je nekoliko puta veća od dozvoljene“ zašta on okrivljuje proizvodnju staklene vune. Koliko eventualna politička orijentacija Srbije stvarno utiče na visinu, cenu i smer stranih investicija više je nego aktuelno pitanje. Kako vreme od trenutka kad smo se suočili sa mogućnošću da na vrhu zemlje dođe do promene političke kombinacije čak su i neki najpre prepadnuti ekonomsiti skloni da spuste loptu i razmisle još jednom. Primer Surdulice ne može biti dokaz zdravo za gotovo jer ima neke razlike između vlasti koja kroji spoljnu i bezbednosnu politiku i lokalne vlasti, ali nije sasvim ni za ne uzeti u obzir. Dakle, da ne paničimo, nego da raspravu prizemljimo. Sećate se kakav je 1997. godine bio ugled Miloševićevog režima kad je za vrlo lepe pare prodao Telekom. Zatim, proruska orijentacija koalicije koja sadašnjom vladajućoj kombinaciji preti svakakao će privući ruski kapital koga, treba li dokazivati, ima u izobilju. Moguće je, kako kaže jedan ekonomista, da će se raditi o tzv. instant kapitalu, onom kapitalu koji ima sposobnost brzom investicionog odlučivanja i zahteva i očekuje mogućnost brzog izlaska iz posla. Naravno, pošto je oplođen. Takav kapital moguće ima još jednu manu: slabo je zainteresovan za proizvodnju, a dosta solidno za infrastrukturu. Dakle, umesto što političarimo, paničimo i privatne interese stavljamo ispred opštih, da vidimo šta nam je činiti po principu: sve što dođe mi smo mu pripravni.